ТЕОРИЈЕ О ПОЛУПРЕДСЕДНИЧКИМ СИСТЕМИМА
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME250625002RKljučne reči:
полупредседнички системи, теорије, Морис Диверже, дефиниције, Француска V РепубликаApstrakt
У раду се указује на теорије о полупредседничким системима и њиховим особинама. Морис Диверже је популаризовао овај модел поделе власти у својим радовима, указујући, као и други писци који су га следили на разлике у односу на председнички и парламентарни систем. Разлике појединих дефиниција полупредседничког система указују на непостојање сагласности о битним особинама овог система власти. Поред Дивержеове дефиниције полупредседничког система у којој се наводи да су његове три битне особине: председник републике је изабран непосредно, поседује значајна овлашћења и насупрот себи има премијера и министре, који су парламентарно одговорни, указано је и на минималистичку концепцију Роберта Елџија из које су искључена значајна председничка овлашћења. Због значаја које у теорији има, приказано је схватање Шугарта и Керија о два подтипа полупредседничког система, а то су премијерско-председнички и председничко-парламентарни систем. Теорија полупредседничког система Ђованија Сарторија приказана је због тога што је овај писац, између осталог, науци подарио дефиницију која веома добро даје одговор на питање о динамичном карактеру овог институционалног модела. Између нормативно-политиколошких теорија и дефиниција које их следе, дата је она од Рафаела Мартинеза, а од нормативних теорија и дефиниција, Ђанфранка Пасквина. На крају, аутор је понудио своју дефиницију полупредседничког система.
Reference
Canas, V. (2004). The Semi-Presidential System. Zeitschrift für ausländisches öffentliches Recht und Völkerrecht, 1, 95-124.
Duverger, M. (1980). A New Political System Model: Semi-presidential Government. European Journal of Political Research, 8, 165-187. doi: 10.1111/j.1475-6765.1980.tb00569.x
Elgie, R. (1999). The Politics of Semi‐Presidentialism, in Robert Elgie. In R. Elgie, Semi-Presidentialism in Europe (pp. 1-21). Oxford: Oxford Academic.
Elgie, R. (2005). A Fresh Look at Semipresidentialism: Variations on a Theme. Journal of Democracy, 3, 98-112. doi: 10.1353/jod.2005.0045
Jovanović, M. (2022). Presidentialization of Parliamentarism in Serbia – Causes and Consequences. Politeja, 1, 245-363.
Martinez, R. (1999). Semi-Presidentialism: A Comparative Study. Paper prepared for presentation at the ECPR Joint Sessions of Workshops.
Mény, Y. (1998). Francuski politički sustav (French political system). Osijek - Zagreb - Split: Panliber.
Miloradović, A. (1998). Politički sustav Austrije (Austria's political system). Osijek - Zagreb - Split: Panliber.
Nedić, P. (2021). Kohabitacija u Francuskoj kao posledica polupredsedničkog sistema (Cohabitation in France as a consequence of the semi-presidential system). Politički život 20, 35-49.
Pasquino, G. (1997). Nomination: Semi-presidentialism: A political model at work. European journal of political research, 31, 128-137.
Pejić, I. (2007). Polupredsednički sistem i mogućnost kohabitacije (Semi-presidential system and the viability of cohabitation). Teme, 1, 43-60.
Pejić, I. (2019). The Constitutional Rationalization of the Separation of Powers: The Case of Serbia. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu, 84, 45-62.
Petrov, V. (2024). Ustavno pravo. Beograd: Pravni fakultet u Beogradu.
Podolnjak, R. (2022). Temeljne značajke polupredsedničkog sustava (Basic features of a semi-presidential system). Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, 1, 103-128. doi: 10.30925/zpfsr.43.1.6
Popović, D. (2024). Glas za parlamentarnu republiku (Vote for the parliamentary republic). Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 1, 105-122.
Rapajić, M. (2016). Izvršna vlast u polupredsedničkim sistemima, doktorska disertacija (Executive power in semi-presidential systems, doctoral dissertation). Kragujevac: Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu.
Rüb, F. (1993). Šah parlamentu: uloga predsjednika u srednjoevropskim i istočnoevropskim tranzicijama (Chess for Parliament: The Role of Presidents in Central and Eastern European Transitions). Politička misao, 4, 87-104.
Sartori, Đ. (2003). Uporedni ustavni inženjering - Strukture, podsticaji i ishodi (Comparative Constitutional Engineering - Structures, Incentives and Outcomes). Beograd: Filip Višnjić.
Simović, D. (2008). Polupredsednički sistem (Semi-presidential system). Beograd: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i Javno preduzeće "Službeni Glasnik".
Smerdel, B. (2020). Ustavno uređenje europske Hrvatske (Constitutional arrangement of European Croatia). Zagreb: Narodne novine.
Soberg Shugart, M., & Carey, J. (1992). Presidents and Assemblies: Constitutional Design and Electoral Dynamics. Cambridge: Cambridge University Press.
Živković, M., & Simović, D. (2009). Ustavno pravo (Constitutional law). Beograd: Kriminalističko-policijska akademija.
Duhamel, O. (2001, March 1). France’s New Five-Year Presidential Term. Retrieved from Brookings: https://www.brookings.edu/articles/frances-new-five-year-presidential-term/
