ДИГИТАЛНИ ТРАНСНАЦИОНАЛИЗАМ: УЛОГА КОМУНИКАЦИЈЕ НА ДАЉИНУ У ОЧУВАЊУ ВРЕДНОСНИХ ОРИЈЕНТАЦИЈА СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME260302037DKljučne reči:
дигитални транснационализам, српска дијаспора, транснационални хабитус, амбијентална ко‑присутност, вредносне оријентације, комуникација на даљину, хипотеза 'виртуелног огњишта'Apstrakt
Теорије миграција традиционално се заснивају на претпоставци културолошког раскида и линеарне асимилације, полазећи од идеје да физичка дистанца од матице неминовно доводи до постепеног слабљења изворних вредносних оријентација. Ипак, развој дигиталних комуникационих технологија суштински је измењио феноменолошко искуство миграната. Фокусирајући се на високообразовану српску дијаспору, овај рад предлаже хипотезу 'виртуелног огњишта' како би објаснио на који начин дигитални транснационализам делује као конзервативни механизам очувања вредности. Кроз теоријску синтезу и компаративну анализу платформи за комуникацију на даљину, пре свега Viber‑а, рад показује да ови алати стварају 'амбијенталну ко‑присутност' која ублажава хистерезу типично повезану са физичким измештањем. Одржавајући континуирани 'транснационални хабитус', мигранти очувају интерсубјективне везе и свакодневне културне ритуале са матицом, чиме успоравају процес акултурације и јачају традиционалне вредности. Компаратнивна анализа дигиталних пракси младих у Србији (они који остају) и дијаспоре (они који одлазе) показује инверзију функције технологије: док млади у Србији дигиталне платформе користе за глобализовану модернизацију, припадници дијаспоре их примарно користе за културну конзервацију и психолошку валидацију. Рад закључује да савремене интеграционе политике морају узети у обзир феномен 'сегментиране интеграције', у оквиру које мигранти могу бити структурално интегрисани у друштво домаћина, али истовремено остати аксиолошки везани за матицу.
Reference
Arandarenko, M. (2021). Economic dimensions of the Serbian diaspora: Remittances and human capital. Belgrade, Serbia: Institute of Economic Sciences. Retrieved from https://www.ien.bg.ac.rs/publications
Baldassar, L., Nedelcu, M., Merla, L., & Wilding, R. (2016). ICT-based co-presence in transnational families and communities: Challenging the concept of distance. Global Networks, 16(2), 133–144. https://doi.org/10.1111/glob.12109
Berry, J. W. (1997). Immigration, acculturation, and adaptation. Applied Psychology, 46(1), 5–34. https://doi.org/10.1111/j.1464-0597.1997.tb01087.x
Bourdieu, P. (1977). Outline of a theory of practice. Cambridge, UK: Cambridge University Press. https://doi.org/10.1017/CBO9780511812507
Destatis. (2024). Foreign population by sex and selected citizenships: Serbia. Wiesbaden, Germany: Federal Statistical Office. Retrieved from https://www.destatis.de
Diminescu, D. (2008). The connected migrant: An epistemological manifesto. Social Science Information, 47(4), 565–579. https://doi.org/10.1177/0539018408096447
Dinić, J. B. (2018). Vrednosne orijentacije srpske intelektualne dijaspore [Value orientations of the Serbian intellectual diaspora] (Doctoral dissertation). University of Niš, Niš, Serbia. Retrieved from https://phaidrani.ni.ac.rs/
European values Study [EVS] (2017). European Values Study 2017: Serbia. Belgrade: University of Belgrade.
European values Study [EVS] (2022): European Values Study 2017: Integrated Dataset (EVS 2017). GESIS Data Archive, Cologne. ZA7500 Data file Version 5.0.0. https://doi.org/10.4232/1.13897
Federal Statistical Office [FSO]. (2024). Permanent resident population by citizenship: Serbia. Neuchâtel, Switzerland: Swiss Confederation. Retrieved from https://www.bfs.admin.ch
Filipović, J. (2018). Digitalne navike dijaspore: Komunikacija i identitet [Digital habits of the diaspora: Communication and identity]. Belgrade, Serbia: Čigoja štampa.
Gavrilović, D. (2014). Vrednosne orijentacije građana Srbije i procesi modernizacije. Niš: Filozofski fakultet.
Gordon, M. M. (1964). Assimilation in American life: The role of race, religion, and national origins. New York, NY: Oxford University Press.
Haerpfer, C., Inglehart, R., Moreno, A., Welzel, C., Kizilova, K., Diez-Medrano J., M. Lagos, P. Norris, E. Ponarin & B. Puranen (eds.). 2022. World Values Survey: Round Seven – Country-Pooled Datafile Version 6.0. Madrid, Spain & Vienna, Austria: JD Systems Institute & WVSA Secretariat. https://doi.org/10.14281/18241.24
Hofstede, G. (2001). Culture's consequences: Comparing values, behaviors, institutions and organizations across nations (2nd ed.). Thousand Oaks, CA: Sage Publications.
Horst, H. A. (2006). The Cell Phone: An Anthropology of Communication. Oxford: Berg.A
Inglehart, R., & Welzel, C. (2005). Modernization, cultural change, and democracy: The human development sequence. New York, NY: Cambridge University Press. https://doi.org/10.1017/CBO9780511614880
Ivanović Barišić, R. (2023). Digitalni rituali i zajednica: Uloga Vibera u savremenoj Srbiji [Digital rituals and community: The role of Viber in contemporary Serbia]. Glasnik Etnografskog instituta SANU, 71(1), 45–62. https://doi.org/10.2298/GEI2301045I
Lazić, M. (2011). Čekajući kapitalizam: Porodica, strategije i vrednosti u Srbiji. Belgrade: Službeni Glasnik
Levitt, P., & Glick Schiller, N. (2004). Conceptualizing simultaneity: A transnational social field perspective on society. International Migration Review, 38(3), 1002–1039. doi:10.1111/j.1747-7379.2004.tb00227.x
Madianou, M. (2016). Ambient co-presence: Transnational family ties and the smartphone. International Journal of Cultural Studies, 19(2), 183–201. https://doi.org/10.1111/j.1747-7379.2004.tb00227.x
Madianou, M., & Miller, D. (2012). Polymedia: Towards a new theory of digital media in interpersonal communication. London, UK: Routledge. doi:10.4324/9780203113479
Mojić, D. (2011). Radne vrednosti u Srbiji: Sociološka analiza. Belgrade: Filozofski fakultet.
Nedelcu, M. (2012). Migrants' new transnational habitus: Rethinking migration through a century of digital communication. Journal of Ethnic and Migration Studies, 38(9), 1339–1356. https://doi.org/10.4324/9780203113479
Ogan, C. (2001). Communication and identity in the diaspora: Turkish migrants in Amsterdam and their use of media. Lanham, MD: Lexington Books.
Park, R. E. (1928). Human migration and the marginal man. American Journal of Sociology, 33(6), 881–893. https://doi.org/10.1086/214592
Pavlov, T., Džamonja-Ignjatović, T., & Živanović, M. (2020). Psihološki profil srpske intelektualne emigracije [Psychological profile of the Serbian intellectual emigration]. Belgrade, Serbia: PIN.
Pavlović, D. (2019). Političko angažovanje dijaspore. Belgrade: Institut za političke studije.
Portes, A., and Rumbaut, R. G. (2001). Legacies: The story of the immigrant second generation. University of California Press.
Sagan, C. (1995). The demon-haunted world: Science as a candle in the dark. New York, NY: Random House.
Said, E. (1978). Orientalism. New York: Pantheon Books.
Salazar, N. B. (2021). The transnational habitus: Bridging distance through digital technology. Migration Studies, 9(2), 1–18. https://doi.org/10.1093/migration/mnaa012
Schutz, A. (1967). The phenomenology of the social world. (G. Walsh & F. Lehnert, Trans.). Evanston, IL: Northwestern University Press. (Original work published 1932).
Schutz, A., & Luckmann, T. (1973). The structures of the life-world. (R. M. Zaner & H. T. Engelhardt, Jr., Trans.). Evanston, IL: Northwestern University Press.
Stanković, D. (2014). Intelektualna dijaspora i razvoj Srbije. Belgrade: Institut društvenih nauka.
Statistical Office of the Republic of Serbia [RZS]. (2024). Labour force survey: Youth unemployment rates. Belgrade, Serbia: RZS. Retrieved from https://www.stat.gov.rs
Statistik Austria. (2023). Bevölkerung nach Staatsangehörigkeit und Geburtsland: Serbien. Vienna, Austria: Statistics Austria. Retrieved from https://www.statistik.at
Stojilković Gnjatović, J., Vujović, J., & Mojić, D. (2024). Youth Study Serbia 2024. Belgrade, Serbia: Friedrich Ebert Stiftung. Retrieved from https://south-east-europe.fes.de/
Thomas, W. I., & Znaniecki, F. (1918–1920). The Polish Peasant in Europe and America. University of Chicago Press.
Todorova, M. (1997). Imagining the Balkans. Oxford: Oxford University Press.
United Nations Department of Economic and Social Affairs [UNDESA]. (2024). International migrant stock 2024. New York, NY: United Nations.
White, A. (2011). Polish families and migration since EU accession. Bristol, UK: Policy Press. https://doi.org/10.2307/j.ctt1t89524
