КРИЗА СРЕДЊИХ ГОДИНА – СПОЉАШЊЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ И УНУТРАШЊЕ ПРОМЕНЕ

Autori

  • Милица Чоловић Универзитет Сингидунум, Београд, Србија , Србија
  • Momčilo Stojković Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Србија , Србија

DOI:

https://doi.org/10.22190/TEME1702315C

Ključne reči:

криза средњих година, спољашње манифестације, унутрашње промене, теорије кризе средњих година

Apstrakt

Циљеви истраживања подразумевају утврђивање разлика у карактери­стичним начинима испољавања кризе средњих година (који произлазе из Марморове теорије) и врсти дубоких психолошких промена карактеристичних за кризу средњих година (који произлазе из Левинсонове теорије) између испитаника различитог узраста и пола. Коришћени су следећи инструменти: Скала кризe средњих година, Инвентар усвојених полних улога, Адаптирана Loyola скала генеративности, Адаптирана ска­ла префериране самоће и Листа основних података о испитанику, посебно на­правље­на за потребе истраживања.

Узорак чини 600 испитаника; од тога 200 припадника средњих година и по 200 припадника млађег одраслог и старог доба. Добијени су подаци о разликама у доживљајима и понашањима карактеристичним за испољавање кризе средњих година. Коришћени су: Маnn-Whitney U-test и Kruskal Wallis test. Резултати по­ка­зују да је механизам порицања са наткомпензацијом најизраженији између 25. и 30. године (χ2 = 167.810, df = 10, р < 0,001), декомпензација (χ2 = 44.524, df = 10, р < 0,001) и механизам порицања са бекством између 50. и 54. године (χ2 = 160.904, df = 10, р < 0,001), а креативно суочавање са кризом између 60. и 64. године (χ2 = 196.810, df = 10, р < 0,001).

То значи да је Марморова теорија адекватна када се имају у виду спољашње манифестације кризе средњих година, али да је Левинсонову теорију потребно ре­ви­дирати када је реч о одређивању границе јављања и одвијања дубоких уну­трашњих промена карактеристичних за кризу. Прецизније, успостављање нове равнотеже између маскулиности и фемининости (χ2 = 237.898, df = 10, р < 0,001), младости и старости (χ2 = 379.456, df = 10, р < 0,001), животних добитака и губитака (χ2 = 40.136, df = 10, р < 0,001) и приближавања и одвајања (χ2 = 27.919, df = 10, р < 0,001), ду­го­тра­јан је процес и особе тек касније у животу постају заиста свесне промена у уну­трашњој динамици и стуктури које су се одиграле.

Reference

Bem, S. L. (1974). The measurement of psychological androgyny. Journal of Consulting and clinical Psychology, 42, 155–161.

Hughes, M. E., Waite, L. J. (2009). Marital Biography and Health at Mid-Life, Journal of Health and Social Behavior, 50, 344–358.

Лацковић-Гргин, К. (2004). Адаптирана Loyola скала генеративности [Adapted Loyola scale of Generativity]. У: А. Пророковић, К. Лацковић-Гргин, В. Ћубела Адорић, З. Пенезић (Прир.), Збирка психологијских скала и упитника – Свезак 2 [The collection of psychological scales and questionnaires – Volume 2] (1–5), Задар: Свеучилиште у Задру.

Levinson, D. (1978). The seasons of man’s life. New York: Alfred A. Knopf.

Lyons, A. C., Griffin, C. (2003). Managing menopause: a qualitative analysis of self-help literature for women at midlife, Social Science & Medicine, 56, 1629–1642.

Marmor, J. (1974). The crisis of middle age. In: J. Marmor (eds.), Psychiatry in Transition (71–76). New York: Brunner Mazel Inc.

Murtagh, M. J., Hepworth, J. (2003а). Menopause as a long-term risk to health: implications of general practitioner accounts of prevention for women’s choice and decision-making, Sociology of Health & Illness, 25, 185–207.

Murtagh, M. J., Hepworth, J., (2003b). Feminist ethics and menopause: autonomy and decision-making in primary medical care, Social Science and Medicine, 56, 1643–1652.

Павловић, М. (2011). Промене у доживљају идентитета и развој генеративности код особа у средњим годинама [Changes in the Experience of Identity and the Development of Generativity in Middle Aged Persons] , Годишњак за психологију, 8, (10), 41–53.

Павловић, М. (2015). Начини испољавања кризе средњих година, осећање смисла живота и облици усклађивања породичних и професионалних улога у Србији [Manifestations of mid-life crisis, the sense of meaning in life and the balance between professional and family roles in Serbia], докторска дисертација, Ниш: Филозофски факултет.

Pudrovska, T., Carr, D. (2008). Psychological adjustment to divorce and widowhood in mid- and later life: do coping strategies and personality protect against psychological distress?, Advances in Life Course Research, 13, 283–317.

Salmela-Aro, K. (2011). Stages of Adolescence. Encyclopedia of Adolescence, 360–368.

Стајн, М. (2005). У средњим годинама – јунговска перспектива [In middle age – Jungian perspective]. Београд: Плато.

Stewart, A. J. (2005). Ličnost žene srednjeg doba [Personality of Middle Aged Woman], Psihologija u svetu, 10, (1-2), 105–123.

Strohschein, L., McDonough, P., Monette, G., Shao, Q. (2005). Marital transitions and mental health: Are there gender differences in the short-term effects of marital status change? Social Science & Medicine, 61, 2293–2303.

Tanti, C; Stukas, A. A., Halloran, M. J., Foddy, M. (2011). Social identity change: Shifts in social identity during adolescence. Journal of Adolescence, 34 (3), 555–567.

Utz, R., Reidy, E., Carr, D., Nesse, R., Wortman, C. B. (2004). The daily consequences of widowhood: The role of gender and intergenerational transfers on subsequent housework performance, Journal of Family Issues, 25, 683–712.

Влајковић, Ј. (2005). Животне кризе и њихово превазилажење [Life Crisis and Overcoming It]. Београд: ИП „Жарко Албуљ”.

Windsor, T. D., Anstey, K. J., Butterworth, P., Rodgers, B. (2008). Behavioral approach and behavioral inhibition as moderators of the association between negative life events and perceived control in midlife, Personality and Individual Diferences, 44 , 1080–1092.

Preuzimanja

Dodatni fajlovi

Objavljeno

2017-08-19

Broj časopisa

Rubrika

Članci