АСЕРТИВНОСТ И ДЕПРЕСИВНА ЛИЧНОСТ СТУДЕНАТА ПЕДАГОШКОГ И МЕДИЦИНСКОГ УСМЕРЕЊА НА ПОЧЕТКУ СТУДИЈА
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME1704981MKljučne reči:
социјалне компетенције, асертивност, депресивна личност, професионални развој педагошких и медицинских радникаApstrakt
Асертивност је онај аспект социјалних компетенција који се повезује са социјалном прилагођеношћу, академским и професионалним успехом, социјалним статусом, али и са проблемима усамљености, анксиозности и депресивности. Будући да је асертивност и одсуство депресивних тенденција важно питање изградње професионалних компетенција педагошких и медицинских радника свих профила, истраживање је имало за циљ да испита асертивност и присуство особина депресивне личности код студената поменутих усмерења на почетку студија. Укупан узорак је чинио 521 студент прве године студија (162 студента Факултета педагошких наука УКГ у Јагодини, 136 студената Учитељског факултета у Ужицу, 98 студента Високе медицинске школе у Ћуприји, 72 студента Факултета медицинских наука у Крагујевцу и 53 студента Медицинског факултета у Београду). Асертивност је мерена Скалом за процену асертивности (А скала), док је депресивност испитивана Скалом за процену депресивне личности (ДЛ скала). Резултати показују да је највећи проценат студената на доњој граници категорије просечне асертивности и умерено изражених особина депресивне личности. Није нађена значајна разлика између студената педагошког усмерења и студената медицинског усмерења у односу на асертивност (p = 0,498) и депресивну личност (p = 0,159). Између резултата студената на скали асертивности и скали депресивне личности нађена је статистички значајна негативна повезаност ниског интензитета (r = -0,287, p = 0,000). Ниво асертивности, као и проценат студената будућих педагошких и медицинских радника са ниском и изразито ниском асертивношћу, као и израженом депресивношћу – указују на неопходност планске активности у правцу развоја асертивности и примену превентивних програма за заштиту менталног здравља младих у току студија.
Reference
APA. (2013). Diagnostic and statistical manual of mental disorders. Fifth Edition (DSM-5.
Washington DC, American Psychiatric Association.
Alinčić, M. (2013). Osobine ličnosti i asertivnost kao prediktori samopoštovanja i socijalne anksioznosti. Primjenjena psihologija, 6 (2), 139–157.
Bishop, S. (2006). Develop Your Assertiveness. London: Kogan Page.
Burušić, J. (2007). Samopredstavljanje: taktike i stilovi. Jastrebarsko: Naklada Slap.
Biro, M., Smederevac S., & Novović, Z. (2009). Procena psiholoških i psihopatolških fenomena. Beograd: CPP.
Calkins, A.W., Otto, M.W., Cohen, L.S., Soares, C.N., Vitonis, A.F., Hearon, B.A., Harlow, B.L. (2009). Psychosocial predictors of the onset of anxiety disorders in women: results from a prospective 3-year longitudinal study. J Anxiety Disord. 23(8): 1165–69.
Cambon, K., Dos-Santos Coura, R., Groc, L, Carbon, A., Weissmann, D., Changeux, J.P., Pujol J.F., Granon, S. (2010). Aggressive behavior during social interaction in mice is controlled by the modulation of tyrosine hydroxylase expression in the prefrontal cortex. Neuroscience 171 (3): 840–51.
Cowley, S. (2006). Tajne uspješnog rada u razredu. Zagreb: Školska knjiga.
Dozois, D.A. & Beck, A. T. (2008). Cognitive schemas, beliefs and assumptions. In: K.S. Dobson & D.A. Dozois (Eds). Risk factors in depression. San Diego: Academic Press.
Deltsidou, A. (2008). Undergraduate nursing students’ level of assertiveness in Greece: Aquestionnaire survey. Nurse Education in Practice, 9(2): 322–330.
Den Hartog, D. N. (2004). Assertiveness. In R. J. Houes, P. J. Hanges, M. Javidan, P. W. Dorfman, & V. Gupta (Eds.), Culture, Leadreship and Organizations (pp.395–436). Thousand Oaks, CA: Sage.
Djigić, G., Stojiljković, S. (2011). Classroom management styles, classroom climate and school achievement. Procedia-Social and Behavioral Sciences, 29 (2011): 819–828.
Eskin, M. (2003). Self-reported assertiveness in Swedish and Turkish adolescents: A cross-cultural comparison. Scand J Psychol. 44(1): 7–12.
Grkinić, A. (2008). Depresivna ličnost i njeni korelati u Tellegenovom modelu. Diplomski rad. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Gladestone, G., & Parker, G. (2005). Measuring a behavioraly inhibited temperament style: Development and initial validation of new self-report measures. Psychiatry Researrch, 135, 133–143.
Hollander, E., Simeon, D. (2006). Anksiozni poremećaji. Jastrebarsko: Naklada Slap.
Ibrahim, S. A. (2011). Factors affecting assertiveness among student nurses. Nurse Education Today, 31(4), 356–360.
Košutic, Ž., Dukanac V., Bradić, Z., Mitković, M., Mandić-Maravić, V., Pejić, M., Mitić, M., Peulić, A., Raković, I., Lečić-Toševski, D. (2012). Asertivnost kod adolescenata sa anksioznim poremećajima – povezanost sa dimenzijama ličnosti, socijalnom zrelošću i sociodemografskim karakteristikama. Psihijarija danas. 44(1), 47–59.
Klein, D.N. (1999). Depressive personality. Harvard Mental Health Letter 16 (3), 4-3
Klein, D. N., Shankman, S.A. & Rose, S. (2008). Dysthymic disorder and double depression: prediction of 10-year course trajectories and outcomes. Journal of Psichiatric Research, 42, 408–415.
Lange, A. J., Jakubowski, P.,McGovern, T.V. (1976). Responsible Assertive Behavior: Cognitive/ Behavioral Procedures for Trainers. Michigan: Research Press
Lawton, S., & Stewart, F., 2005. Assertiveness: making yourself heard in district nursing. British Journal of Community Nursing, 10 (6), 281–283.
Lin, Y., Wu, M., Yang, C., Chen, T., Hsu C. C., Chang Y., Chou, K. (2008). Evaluation of assertive training for psychiatric patients. Journal of Clinical Noursing, 17, 2875–2883.
Locke, K. D., & Sadler, P. (2007). Self-efficacy, values and complementartity in dyadic interactions: Integrating interpersonal and social-cognitive theory. Personality and Social Psychology Bulletin, 33, 94–109.
Maremmani, I., Akiskal HS., Signoretta, S., Lignori, A., Pervgi, G., Cloninger, R. (2005). The relationship of Kraepelian affective temperaments (as measured by TEMPS-I) to the tridimensional personality questionaire (TPQ). J. Affect. Disord. 85 (1-2): 17–27.
Makai, M. (2013). Domination & Submission: The BDSM Relationhip. Handbook. Createspace. pp. 162–171
Mirjanić, L. i Milas, G. (2009). Uloga samopoštovanja u održavanju subjektivne dobrobiti u primjeni strategija suočavanja sa stresom. Društvena istraživanja, 20 (3) 711–727.
Mitrović, R., Mišković, Ž. (2013). Report IPROD 1.2 BU. Beograd: Univerzitet u Beogradu
Novović, Z., Mihić Lj., Tovilović, S. (2009). Procena depresivne ličnosti. U M. Biro, S. Smederevac i Z. Novović (Ur.). Procena psiholoških i psihopatoloških fenomena (str. 63–72). Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
McCabe, C. & Timmins, F. (2005). Nurses’ and midwives’ assertive behavior in the workplace. Journal of Advanced Nursing, 51(1), 38–45.
Olsen, L.R., Jensen, D.V., Noerholm, V., Martiny, K., Bech, P. (2003). The internal and external validity of the Major Depression Inventory in measuring severity of depressive states. Psychological medicine 33 (2): 351–6.
Pfeiffer, R. (2010). Relationships: Assertiveness Skills. New Jork: Growth Publishing
Pillemer, K., Suitor, J. J., Pardo, S., Henderson, J., (2010). Mothers' Differentiation and Depressive Symptoms Among Adult Children. Journal of Marriage and Family 72 (2): 333–345.
Pinquart, М., Schiller, F. (2003). Differences Between Caregivers and Noncaregivers in Psychological Health and Physical Health: A Meta-Analysis. Psychology and Aging 18 (2): 250–267
Sarkova, M., Orosova O., Geckova, A.M., Katreniakova, Z., Klein D., Heuvel W., Dijk J.P., (2013). Associations between assertiveness, psychological well-being, and self-esteem in adolescent. Journal of Applied Social Psychology. 43 (1): 147–154.
Shiina, A., Nakazato, M., Mitsumory, M., Koizumi, H., Shimizu, E., Fujisaki, M., & Iyo, M. (2005). An open trial of outpatient group therapy for bulimic disorders: combination program of cognitive behavioral therapy with assertive trainin and self-esteem anhancement. Psychiatry and Clinical Neurosciences, 59, 690–696.
Schneider, K. (1959). Clinical Psychopathology. New York: Grune and Stratton.
Tavakoli, S., Lumley, M., Hijazi, A., Slavin-Spenny, O., Parris, G. (2009). Effects of Assertiveness Training and Expressive Writing on Acculturative Stress in International Students: A Randomized Trial. Journal of Counseling Psychology (4): 590–596.
Terluter, R., Diehl, S., & Mueller, B. (2010). The cultural dimension of assertiveness in cross-cultural advertising: The perception and evaluation of assertive advertising appeals. International Journal of Advertising,29(3): 369–399.
Thompson, R. J., & Berenbaum, H. (2011). Adaptive and Agressive Assertiveness Scales (AAA–S). Psychopathological Behavior Assessment, 33, 323–334.
Tovilović, S., Novović, Z., Biro, M. i Gavrilov-Jerković, V. (2005). Psihometrijske karakteristike Rathusove skale asertivnosti. U. M. Zotović. (Ur.) Psihosocijalni aspekti društvene tranzicije u Srbiji. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Tovilović, S. (2005). Asertivni trening: efekti tretmana, održivost promena i udeo terapeuta u terapijskom ishodu. Psihologija, 38, 35–54.
Tovilović, S., Okanović, P. i Krstić, T. (2009). Procena asertivnosti. U M. Biro, S. Smederevac i Z. Novović (Ur.). Procena psiholoških i psihopatoloških fenomena (str. 63–72). Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
Tripathi, N., Nongmaithem, S., Mitkovic, M., Ristic, L, Zdravkovic, J. (2010). Assertiveness and Personality: Cross-Cultural Differences in Indian and Serbian Male Students. Psychol Stud. 55(4): 330–38.
Zdravković, J. (2004). Asertivnost – Veštine vladanja sobom, Niš, Zoograf.
Zavertnik, J.E., Huff, T.A., & Munro, C.L. (2010). Innovative approach to teaching communication skills to nursing students. Journal of Nursing Education, 49(2): 65–71.
Unal, S. (2012). Evaluation the effect of self-awareness and communication techniques on nurses’ assertiveness and self-esteem. Contemporary Nurse, 43(1): 90–98.
Vagos, P., & Pereira, A. (2010). A Proposal for Evaluating Cognition in Assertiveness. Psychological Assessment, 22, 657–665.
Van Dyk, D., Evans, Ch. (2008). Opponent assessment in lizards: examining the effect of aggressive and submissive signals. Behavioral Ecology 19 (4): 895–901.
Vilotijević, M., Vilotijević N., (2014). Vrednovanje kvaliteta rezultata i procesa učenja. Inovacije u nastavi – časopis za savremenu nastavu. 27( 4): 21–30.
Watanabe, A. (2010).The relationship between four components of assertiveness and interpersonal behaviors, interpersonal adjustment in high school students' friendship. Shinrigaku Kenkyu. 81(1): 56–62.
Wolpe, J. (1958). Psychotherapy by Reciprocal Inhibition. California: Stanford University Press.
World Health Organizacion (2011). International statistical classification of diseases and related health problems – 10th revision, edition 2010, Volume 2 (2011).
