ЕФЕКТИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРОГРАМА НЕНАСИЛНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ НА УЗРОКЕ И ФРЕКВЕНЦИЈУ КОНФЛИКАТА ИЗМЕЂУ УЧЕНИКА
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME1801057DKljučne reči:
ненасилна комуникација, конфликт, квазиeкспериментални дизајн, узроци конфликта, фреквенција конфликтаApstrakt
Циљ рада био је испитивање ефеката примене програма утемељеног на ненасилној комуникацији и утицаја узрока и фреквенције конфликтних понашања ученика млађег школског узраста. Примењено је квазиeкспериментално истраживање у којем је учествовало 180 ученика IV разреда основне школе. Одељења су у контролну и експерименталну групу сврстана употребом метода насумичности. Групе су биле уједначене према полу, старости, те фреквенцији конфликата, што је показано у предтест фази. Нацрт истраживања је квазиекспериментални, при чему је комбинован унутаргрупни и међугрупни дизајн. За потребе овог квазиексперименталног истраживања конструисан је посебан сценарио сачињен од 15 радионица које директно обрађују теме из области ненасилне комуникације и анкетни упитник чија је намена да процени опште модалитете ненасилне комуникације. Упитник се састоји од 14 питања са различитим форматом одговора, а поузданост по типу интерне конзистенције (Кронбахов α-коефицијент) задовољавајућа је (α = 0,76). За анализу података употребљене су методе дескриптивне статистике, као и непараметријске инференцијалне статистике. Како би се испитале међугрупне разлике, примењена су два Mann–Whitney U теста (непараметријска замена за т-тест за независне узорке) и два Wilcoxon signed-rank теста (непараметријска замена за т-тест за зависне узорке), а потом и четири χ2-теста.
Резултати посттеста указују на позитивне ефекте примене садржаја ненасилне комуникације, где испитаници експерименталне групе (просечан ранг = 99,12) постижу ниже резултате од испитаника из контролне групе (просечан ранг = 81,88), што наводи на закључак да је код ученика експерименталне групе испољена мања конфликтност. Резултати који се односе на фреквенцију узрока конфликта за све четири квазиексперименталне ситуације издвајају као најзастуљеније узроке конфликта: вређање и називање погрдним именима (у све четири квазиексперименталне ситуације – 22,44 % до 44,44 %), говорење непримерених ствари о породици (експериментална група – почетно мерење и оба мерења код контролне групе; од 26,11 % до 30,00 %), као и подстицање друге деце да се не друже са испитаником (експериментална група – завршно тестирање; 24,44 %). На посттесту којем је мерена фреквенција (учесталост) потврђени су позитивни ефекти програма ННК на ученике експерименталне групе у односу на ученике контролне групе.
Reference
Adams, R. &Laursen, B. (2001). The organization and dynamics of adolescent conflict with parents and friends, Journal of Marriage and Family, Vol. 63, No. 1, 97–110.
Anderson, T. (2003). Getting the mix right again: An updated and theoretical rationale for
interaction. International Review of Research on Open and Distance Learning, 4(2), 1–
Bandura, А. (1982). Uloga procesa učenja po modelu u razvoju ličnosti. Proces socijalizacije kod dece [The role of modelling processes in personality development. The Process of Socialization in Children]. Beograd: ZZUNS.
Banđur, V. i Potkonjak, N. (1999). Metodologija pedagogije [Methodology of Pedagogy]. Beograd: Savez pedagoških društava Jugoslavije.
Birch, S. H., & Ladd, G. W. (1996). Interpersonal relationships in the school environment and children’s early school adjustment: The role of teachers and peers.In J. Jaana& K. R. Wentzel (Eds.), Social motivation: Understanding children’sschool adjustment (pp. 199–225). New York: Cambridge University Press.
Boekaerts, M. i Cascallar, E. (2006). How far have we moved toward the integration of
theory and practice in self-regulation? Educational Psychology Review, 18(3), 199–210.
Botvin, G. J., & Murray, F. B. (1975). The efficacy of peer modelling and social conflict in the acquisition of conservation. Child development, 46. 796–799.
Buljan-Flander G., Durman-Marijanović, Z. i Čorić-Špoljar, R. (2007). Pojava nasilja među djecom s obzirom na spol, dob i prihvaćenost/odbačenost u školi [The Occurrence of Violence Among Children, with Regard to Gender, Age and School Acceptance/Rejection]. Društvena istraživanja, 16, 157–174.
Burton, J. (1990).Conflict: Resolution and Prevention. Oxford: Palgrave.
Farell, A.D., A.L. Meyer & K.S. White (2001). Evaluation of responding in peaceful and positive ways (RIPP), a school-based prevention program for reducing violence among urban adolescents. Journal of Clinical Child Psychology. Vol. 30, No. 4, 451–463.
Flanders, N.A. (1970). Analysing teaching behaviour. Reading, Massachusetts: Addison-
Wesley Publishing Company.
Flanders, N.A. (1974). Interaction analysis: A technique for quantifying teacher influence.
Retrieved from http://www.eric.ed.gov/PDFS/ED088855.pdf .Accessed: 18. 2. 2016.
Goleman, D. (2010). Emocionalna inteligencija [Emotional Intelligence]. Beograd: Geopoetika.
Gordon, Т. (2001). Umeće roditeljstva – kako podizati odgovornu decu [The Art of Parenting – Raising Responsible Children]. Beograd: Kreativni centar.
Gordon, T. (2006). Kako biti uspešan nastavnik [How to be a Successful Teacher]. Beograd: Kreativni centar.
Hornaj, К. (2005). Naši unutrašnji konflikti [Our Inner Conflicts]. Podgorica: Pobjedа.
Huitt, W. (2003). A transactional model of the teaching/learning process. Valdosta, GA:
Valdosta State University. Retrieved from http://www.edpsycinteractive.org/materials/
tchlrnmd.html.Accessed: 1. 5. 2016.
Ignjatović, S. N., Stojanović, J., Krstanović, M., Mihajlović, M., Koruga, D., Vranješević, J. (1996). Reči su prozori ili zidovi: program nenasilne komunikacije 2 [Words are Windows or Walls: Program of Non-Violent Communication 2]. Beograd: CIC-ERO.
Ilić, D., Jerotijević, M., Petrović, D., Popadić, D. (1995). Učionica dobre volje: radionica za srednjoškolce [A Classrom of Good Will: Workshop for High School Students]. Beograd: Grupa MOST.
Ivanović, N. (2002). Muzika i znakovi [Music and Signs]. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Johnson, D.W. & R.T. Johnson (1996). Peacemakers: teaching students to resolve their own and schoolmates’ conflict, Focus on Exceptional Children, Vol. 28, No. 6.
Johnson, D.W. & R.T. Johnson (2005). Teaching students to be peacemakers, 4 the edition, Edina, Interaction Book Company.
Jovanović, R. (2007). Veliki leksikon stranih reči i izraza. [A Great Lexicon of Foreign Words and Expressions]. Beograd: Alnari.
Kreider, W.J. (1990). Elementary perspective I: teaching concepts of peace and conflict, Educators for Social Responsibility. UK: Cambridge.
Kare, K. (2006). Izaći iz konflikta sa drugim [Exit the Conflict with Another]. Beograd: Кum.
Laursen, B. (1995). Conflict and social interaction in adolescent relationships. Journal of research on adolescence, 5, 55–70.
Leary, T. (1957). Interpersonal diagnosis of personality: A functional theory and
methodology for personality evaluation. Eugene OR: Resource Publications.
Leu, L. (2006). Nenasilna komunikacija – propratna vježbenica [Non-Violent Communication – Additional Workbook]. Osijek: Centar za mir, nenasilje i ljudskaprava.
Mrše, S., Petrović, D., Ilić, D., Plut, D., Jerotijević, M., Bogdanović, M., Krivačić, M. (2008). Učionica dobre volje 2 [A Classroom of Good Will 2]. Beograd: Grupa MOST.
Noakes, M. A., & Rinaldi, C, M. (2006). Age and gender differences in peer conflict. Journal of Youth and Adolescence, 35, 881–891.
Pijaže, Ž. (1983). Strukturalizam [Structuralism]. Beograd: Nolit.
Petrović, D. (2009). Specifičnosti vršnjačkih konflikata u adolescenciji [Specificities of Peer Conflicts in Adolescence], Psihologija, Vol. 42, No 2, 221–238.
Petrović, J. (2010). Karakteristike vršnjačkih konflikata u adolescenciji [Characteristics of Peer Conflicts in Adolescence]. Primenjena psihologija, III, 223–237.
Pianta, R. C. (1992). Conceptual and methodological issues in research on relationshipsbetween children and nonparental adults. In R. Pianta (Ed.), Beyond the parent: The role of other adults in children’s lives (New Directions for Child Development No. 57, pp. 121–129). San Francisco: Jossey-Bass.
Poseban program za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama [Special Protocol for the Protection of Children and Students against Violence, Abuse and Neglect in Educational Institutions] (2009). Beograd: Ministarstvo prosvete Republike Srbije.
Rosenberg, B. M. (2006). Nenasilna komunikacija, jezik života [Non-violent Communication, A Language of Life].Оsijek: Centar za mir, nenasilje i ljudska prava.
Ross, H.S., &Conat, C. L. (1995). The social structure of early conflict: interaction, relationships, and alliamces. In C.U. Schantz & W.W. Haratup (Eds.), Conflict in dhild and adolescent development (153-185). Cambridge: Cambridge University Press.
Sandy, S.V. & S.K. Boardrnan (2000). The peaceful kids conflict resolution program, International Journal of Conflict Management (1997-2002), Vol. 11, No. 4, 337–357.
Shantz, C.U. (1987). Conflicts between children. Child Development, 58, 283–305.
Stanković-Đorđević, М. (2009). Veština uzajamnog delovanja od srca: nenasilna komunikacija [A Skill of Mutual Action from the Heart: Nonviolent Communication], Pedagoška stvarnost, 316–331.
Stojnov, D. (2011). Оd psihologije ličnosti do psihologije osoba [From Personality Psychology to the Psychology of Persons]. Novi Sad: Меditteran Publishing.
Todorović, D. (2008). Metodologija psiholoških istraživanja [Methodology of Psychological Research]. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
Uzelac, M. (1997). Za Damire i Nemire: vrata prema nasilju [For Peace Lovers and Peace Haters: Doors towards Violence].Zagreb: Mali korak.
Uzelac, M. (2000). Za svemire: radionice miroljubivog rešavanja sukoba za osnovnu i srednju školu [For All Peace Lovers: Workshops of Peaceful Conflict Resolution for Primary and Secondary Schools]. Zagreb: Mali korak.
Valsiner, J., Cаirns, R. B. (1995). Theoretical perspectives on conflict and development. In: C.U. Shantz, &W.W. Haratup (Eds.), Conflict in child and adolescent development (pp. 15–36). Cambridge: Cambridge University Press.
Van Gurp, H. (2002). Peer mediation: the complete guide to resolving conflict in our school. Winnipeg: Portage and Main Press.
Zimmerman, B.J. (1989). A social cognitive view of self-regulated academic learning.
Journal of Educational Psychology, 81(3), 329–339.
Wubbels, T., Creton, H.A. i Hooymayers, H.P. (1985). Discipline problems of beginning
teachers, interactional teacher behaviour mapped out. Paper presented at the Annual
Meeting of the American Educational Research Association. Chicago, IL. Retrieved from
http://www.eric.ed.gov/PDFS/ED260040.pdf. Accessed: 18. 2. 2016.
