ШKОЛСKИ ПОКАЗАТЕЉИ ПОДСТИЦАЊА ХУМАНИСТИЧKОГ ВАСПИТАЊА АДОЛЕСЦЕНАТА
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME1703587JKljučne reči:
хуманистичко васпитање, просоцијално понашање, педагогија моралности, наставници, постигнућеApstrakt
Подстицање хуманистичког васпитања кроз призму просоцијалног понашања адолесцената представља сложену и широку проблематику данашњице. Просоцијално понашање може индиректно утицати на школско постигнуће ученика, и то тако што је повезано са одређеним академски релевантним облицима понашања која воде постизању успеха у учењу и раду. Такође, повезаност се објашњава посредством наставникових преференција просоцијалних ученика, што се одражава на наставникова очекивања и понашање према ученицима, али и вредновање њиховог рада. Поред тога, могуће је и директно деловање просоцијалног понашања, јер се просоцијалним интеракцијама вршњака остварује позитивна интелектуална размена међу њима, што доприноси успешнијем савладавању наставног градива. Разматрајући значај и улогу школе и наставника као представника васпитно-образовног процеса у подстицању просоцијалног хуманистичког понашања младих у средњим школама, намеће се следећи проблем: Да ли наставници у средњим школама подстичу просоцијално хуманистичко понашање младих, којим се поступцима и активностима притом руководе и како се то одражава на понашање ученика? Овај рад нам нуди одговоре у вези са наведеним проблемом у образовању.Reference
Bandura, A. et al. (1996). Multifaced impact of self-efficacy beliefs on academic functioning. Child Development, 67, 1206–1222.
Batson, D. (2008). Empathy-Induced Altruistic Motivation. Departmen of Psihology. University of Kansas.
Batson, D. & Shaw, L. (1991). Evidence for Altruism: Toward a Pluralism of Prosocial Motives. Psyhological Inquiry, 2, 107-122.
Bursuck, W. D. & Asher, S. R. (1986): The relationship between social competence andachievement in elementary school children. Journal of Clinical Psychology, 15, 41-49.
Caprara, G.V. et al: (2000). Prosocial foundations of children’s academic achievement. Psychological Science, 11, No. 4, 302–306.
Chen, X., Rubin, K.H. & Li, D. (1997). Relations between academic achievement and social adjustment: evidence from Chinese children. Developmental Psychology, 33, No.3, 518–525.
De Waal, F. B. (2008). Putting the altruism back into altruism: The evolution of empathy. Annual Review of Psychology, 59, 279-300.
Eisenberg, N. & Mussen, P.H. (1989). The roots of prosocial behavior in children. Cambridge: Cambridge University Press.
Eisenberg, N.,&Valiente,C. (2002). Parenting and children’s prosocial and moral development. In M. H. Bornstein (Ed.), Handbook of parenting: 5. Practical issues in parenting (2nd ed., 111–142).
Estell, D.B. et al. (2002). Social relations and academic achievement in inner-city earl elementary classrooms. International Journal of Behavioral Development, 26, No. 6, 518–528.
Feshbach, N.D. & Feshbach, S. (1987). Affective processes and academic achievement. Child Development, 58, No. 3, 1335–1347.
Green, K.D. et al. (1980). An assessment of the relationship among measures of children’s social competence and children’s academic achievement. Child Development, 51, No. 4, 1149–1156.
Grusec, J. E., Davidov, M.,& Lundell, L. (2002). Prosocial and helping behavior: Blackwell handbooks of developmental psychology. In Hart & Smith (Eds.), Blackwell handbook of childhood social development, 457–474.
Hastings, P.D., Utendale, W.,& Sullivan, C. (2007). The socialization of prosocial development. In Grusec, & Hastings (Eds.), Handbook of Socialization, 638-664.
Jevtić, B. (2015). Pedagogija moralnosti [Pedagogy of Morality]. Niš: Filozofski fakultet.
Jevtić, B. (2017). The attitude of teachers towards prosocial behavior and academic achievement in Serbia. Problems of Education in the 21st century, 75, No.1, 34-54.
Joksimović, S. & Vasović, M. (1990). Psychological foundations of humanity. Belgrade: Institute for Educational Research and education.Joksimović, S. (1993). Dimensions and indicators of prosocial behavior. Proceedings of the Institute for Educational Research. 25, 9-24.
Kakavulis, A. (1997). Altruism in early childhood: how parents see the altruistic behavior of their children. Education and altruism. Institute for Educational Research, 237-252.
Knafo, A. & Plomin, R. (2006). Prosocial Behavior From Early to Middle Childhood: Genetic and Environmental Influences on Stability and Change. Developmental Psychology. 42, No. 5, 771-786.
Lobocki. M. (1997). Altruism as the main aim of family education. Education and altruism. Institute for Educational Research, 112-119.
McDonald, N. M., & Messinger, D. S. (2010). The Development of Empathy: How, When, and. Why. USA: Department of Psychology, University of Miami.
Omerović, M., Džaferagić-Franca A. (2012). Aktivno učenje u osnovnoj školi [Active Learning in Primary Schools]. Metodički obzori, 7(1), 167–181.
Rotheram, M.J. (1987). Children’s social and academic competence. Journal of Educational Research, 80, No. 4, 206–211.
Sakač, M. (2008). Neki psihološki činioci školskog postignuća [Some Psychological Component of School Achievement]. Norma, 13(3), 29–36.
Staub, E. (1978). Positive social behavior and morality: social and personal influence. New York: Academic Press.
Suzić, N. (2001). The emotional dimension of motivation to continue. Banja Luka: Faculty of Philosophy.
Švec, Š. (1997). Humanistički orijentisano obrazovanje kao model za razvoj altruizma [Humanistically Oriented Education as a Model for the Development of Altruism]. Vaspitanje i altruizam, 120–130.
Twenge, J. et al. (2007). Social Exclusion Decreases Prosocial Behavior. Journal of Personality and Social Psychology, 92, No. 1, 56-66.
Zahn-Waxler, C.,& Kochanska, G. (1990). The origins of guilt: Current theory and research in motivation. In R. A. Thompson (Ed.), Nebraska symposium on motivation: 36. Socioemotional development, 183–258.
Wentzel, K.R. (1991). Relations between social competence and academic achievement in early adolescence. Child Development, 62, 1066–1078.
Wentzel, K. R. (1993). Does being good make the grade? Social behavior and academic competence in middle school. Journal of Educational Psychology, 85, No. 2, 357–364.
Žilínek, M. (1997). Etos a utváranie mravnej identity. Bratislava: IRIS.
