НЕКИ ПОКАЗАТЕЉИ РАЗВИЈЕНОСТИ ИНОВАЦИОНОГ СИСТЕМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ЗЕМАЉА ОКРУЖЕЊА
Ključne reči:
национални иновациони систем, улагање у истраживање и развој, oдлив мозгова, употреба интернета, економска политикаApstrakt
Ниво развијености иновационог система Републике Србије и одабраних земаља у раду је сагледаван путем три показатеља: а) висине и структуре извора улагања у активности истраживања и развоја, б) капацитета земље да привуче и задржи таленте, као и в) нивоа коришћења интернета. Закључено је да постоји озбиљно заостајање Србије за изабраним земљама по питању сва три сагледавана показатеља. Србију карактерише недовољно улагање приватног сектора у истраживање и развој и релативно велико учешће јавног сектора и високог образовања у финансирању активности истраживања и развоја, што представља изражену слабост у развоју иновационог система земље. Високо учешће јавних извора у финансирању истраживања и развоја подразумева улагање у теоријска и фундаментална истраживања, која се не могу практично применити у пракси, за разлику од улагања пословног сектора, која су претежно усмерена на комерцијализацију знања у иновације. Према капацитету да задржи таленте, Србија је најлошије рангирана земља у светским релацијама у 2015. години. Све ово иде у правцу закључивања да изражени недостаци у развоју иновационог система Србије као мале земље, која се налази у процесу придруживања Европској унији, представљају врло значајан ограничавајући чинилац осмишљавања и стварања економске политике која обезбеђује ефикасно управљање властитим развојем у економији знања.
Reference
Baller, S., Dutta, S., & Lanvin, B. (2016). The global information technology report 2016. In World Economic Forum, Geneva (pp. 1–307).
Bertoli, S., Brücker, H., Facchini, G., Mayda, A. M. & Peri, G. (2009). The battle for brains: how to attract talent. CEPR project, Fondazione Rodolfo Debenedetti.
Božičević, J.(2001) Hrvatska razvojna politika i razvijeni svijet; predavanje na skupu: Tehničke znanosti za hrvatsko gospodarstvo [Croatian Development Policy and the Developed Countries; lecture given at the conference: Science and Engineering for Development of Croatian Economy]. Peta multidisciplinarna konferencija, Akademija tehničkih znanosti Hrvatske i Hrvatsko društvo za sustave, Zagreb. dostupno na hrcak.srce.hr/file/451
Cvetanović, S., Despotovic D., & Filipović M. (2015). „Odliv mozgova” kao limitirajući faktor unapređenja konkurentnosti Republike Srbije, Odliv mozgova – uzroci i posledice po nacionalni razvoj i identitet [Brain Drain as a Limiting Factor in Improving the Competitiveness of the Republic of Serbia, Brain Drain – Causes and Consequences for the Country’s Development and National Identity]. Niš: Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu.
Cvetanović, S., & С. Mladenović, I. (2015). Koncept inovacionih sistema u teoriji privrednog razvoja i ekonomska kriza, Antikrizne politike i postkrizni procesi: izazovi ekonomske nauke [Understanding the Innovation System Concept in the Theory of Economic Development and the Economic Crisis, Anti-Crisis Policies and Processes of Post-Crisis: Economic Science Challenges]. Niš: Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu.
Despotović, D. Cvetanović, S. Nedić, V. (2015). Analysis of Innovativeness, as a Determinant of Competitiveness of the Selected European Countries. Индустрија 44(1) 89–111.
EC–European Commission. (2010). Europe 2020: A strategy for smart, sustainable and inclusive growth. European Commission Communication, 3.
Etzkowitz, H. & Leydesdorff, L. (2000). The dynamics of inovation: from National Systems and ‘‘Mode2’’ to a Triple Helix of university–industry–government relations, Research Policy 29, 109–123.
Freeman, Ch. (1987). Technology and Economic Performance: Lessons From Japan, London: Pinter.
Freeman, Ch. (1988a). Preface to Part II: evolution, technology and institutions: a wider framework for economic analysis in G. Dosi et al (eds) Technical Change and Economic Theory, Pinter, 1988 p. 9–13.
Freeman, Ch. (1988b). Japan: A New National System of Innovation’, in G. Dosi, C. Freeman, R. Nelson, G. Silverberg & L. Soete (eds), Technical Change and Economic Theory, Pinter, 1988, 330–348.
Guthridge, M., Komm, A. B. & Lawson, E. (2008). Making talent a strategic priority. McKinsey Quarterly, 1, 48.
Kutlača, Đ. & Semenčenko, D. (2015). Nacionalni inovacioni sistem u Srbiji: prošlost, sadašnjost, budućnost [National Innovation System in Serbia: Past, Present, Futur] Beograd: Institut „Mihajlo Pupin”.
Kutlаčа, Đ. (2008). Izgrаdnjа nаciоnаlnоg inоvаciоnоg kаpаcitеtа kао prеduslоv zа uspоstаvljаnjе i funkciоnisаnjе nаciоnаlnоg inоvаciоnоg sistеmа [Building a national innovation capacity as a prerequisite for the establishment and functioning of the national innovation system]. Instituciоnаlnе prоmеnе kао dеtеrminаntа privrеdnоg rаzvоја Srbiје, Еkоnоmski fаkultеt, Krаguјеvаc, str. 268–276.
Lundvall, B. (1992). National system of innovation. Towards a theory of innovation and Interactive learning. London: Pinter Publishers.
Metcalfe, S. (1995). The economic foundations of technology policy: equilibrium and evolutionary perspectives. In: Stoneman, P. (Ed.), Handbook of the economics of innovation and technological change. Blackwell Publishers, Oxford Press, Cambridge. pp. 409–512.
Nedić, V, Cvetanović, S. & Despotović, D. (2014). ICT as a Component of Knowledge Economy Development of Western Balkan Countries, Industrija Vol. 42(4) 55–77.
Porter, M. (1985). Competitive Advantage, New York: Free Press.
Semenčenko, D. (2009). Faktori u oblikovanju nacionalnog inovacionog sistema [Factors in the Formation of the National Innovation System] Beograd, Institut „Mihajlo Pupin”.
Sokolov-Mladenović, S., Cvetanović, S., & Mladenović, I. (2016). R&D expenditure and economic growth: EU28 evidence for the period 2002–2012. Ekonomska istraživanja, 29(1), 1005–1020.
Solow, R. M. (1957). Technical change and the aggregate production function. The review of Economics and Statistics, 312–320.
Schwab, K. (2014). The Global Competitiveness Report 2013-2014, World Economic Forum.
The Global Competitiveness Report (2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015). World Economic Forum
Your key to European statistics. (n.d.). Retrieved January 20, 2017, from http://ec.europa.eu/eurostat/data/database
Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija. [Application of Information and Communication Technologies] (n.d.). Retrieved February 11, 2017, from http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=205
