КАРАКТЕРИСТИКЕ ОСУЂЕНИЧКИХ БАНДИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Apstrakt

Полазећи од појма осуђеничких банди, који су дали познати пенолози Карлсон, Гарет, Флајшер, Ризон и други, аутор је нагласио да до сада предмет емпиријског истраживања нису биле банде затвореника у казненим установама Републике Србије. Стога је било неопходно провести истраживање ради утврђивања карактеристика осуђеничких банди у Републици Србији, при чему би дошло до упоређивања добијених резултата са карактеристикама банди осуђеника у америчком казненом систему. Аутори су у раду анализирали структуру осуђеничких банди у Казнено-поправном заводу у Нишу и у Казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву, уз навођење начина напредовања у структури банде. Основ постојања банди у затворима је бављење криминалним активностима. Пре него што су се бавили које су то криминалне активности осуђеничких банди у нишком Казнено-поправном заводу и Казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву, аутори су навели која кривична дела врше банде затвореника у америчким затворима, истичући да се те криминалне активности међусобно не разликују. Један од начина заштите вршења криминалних активности у затворима је употреба насиља. Док се до података о насиљу међу осуђеничким бандама у америчким затворима може лако доћи, управа Казнено-поправног завода у Нишу, као ни управа затвора за малотнике, не води такву евиденцију, те је немогуће сазнати да ли је до примене одређеног насиља у казненој установи дошло као резултат поремећених односа у једној осуђеничкој банди, односно као резултат сукоба са другом осуђеничком бандом, или услед неких других околности. Међутим, и поред тога, до примене насиља од стране осуђеничке банде долази због кршења кодекса понашања. Комуникација осуђеничких банди мора се одвијати на дискретан начин уз отежавање сазнања пренесених порука од стране управе затвора. Стога се користе разне шифроване поруке у америчким затворима. За разлику од њих, банде осуђеника у Казнено-поправном заводу у Нишу и Казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву не користе шифроване поруке, говор тела за међусобну комуникацију, као ни посебан код. Разлог томе треба тражити у чињеници да осуђеничке банде у затвору у Нишу не представљају такву претњу која онемогућава функционисање саме казнене установе вршењем различитих кривичних дела, те стога нема потребе за посебном заштитом комуникације чланова колектива. Последњи део рада посвећен је кодексу понашања, уз навођење правила која су морају поштовати.