ИСКОРИШЋЕЊЕ КОМПАРАТИВНИХ ПРЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ФУНКЦИЈИ ПОВЕЋАЊА ЕФЕКАТА ИЗВОЗА

Autori

  • Vladislav Marjanovic University of Niš, Faculty of Economics , Србија
  • Maja Marjanović University of Niš, Faculty of Economics , Србија

DOI:

https://doi.org/10.22190/TEME180407030M

Ključne reči:

компаративне предности, спољна трговина, извоз, платни биланс, привредна структура

Apstrakt

Република Србија већ дуги низ година има велики платно-билансни проблем, који се огледа у хроничном дефициту текућег биланса. Мала и неадекватна извозна понуда и велика увозна тражња узроковане структурним и привредно-системским проблемима, главни су узрочници овакве ситуације. Без обзира што биланс услуга Републике Србије бележи перманентни суфицит годинама уназад (изузев неколико година када је углавном због грешака економске политике био у дефициту), он није у стању да попуни велики јаз између увоза и извоза робног биланса, који је у хроничном дефициту деценијама уназад. Због тога би будућа економска политика Републике Србије требало да буде усмерена ка дугорочном решавању проблема платног биланса, у смислу његовог одрживог дефицита. То значи да ће повећање извоза бити императив на дуги рок, а реструктурирање привреде у смислу повећања удела извозно-пропулзивних сектора, услов без кога се не може.

Да би ефекти извоза били већи и позитивно утицали на платни биланс и конкурентност привреде Републике Србије, морају се искористити све компаративне предности привреде и обезбедити њихов бржи прелаз у конкурентске предности. С тим у вези ће се рад посебно бавити анализом „откривениих компаративних предности“. У раду ће бити учињен покушај идентификовања кључних сектора и робних група, који показују откривене компаративне предности, са посебним акцентом на идентификовање услужних сектора, који у спољној трговини традиционално бележе суфицит.

Biografija autora

  • {$ime} {$affilijacija}
    PhD student

Reference

Aranđelović Z., Marjanović V., Petrović-Ranđelović M. (2013). Structural Changes in the Light of new Industrial Strategy. Ekonomika preduzeća, septembar-oktobar 2013 (373-385). Beograd: Društvo ekonomista Srbije.

Arsić M., Ranđelović, S., Brčerević, D. (2015). Ekonomska poltika i srednjoročne ekonomske perspektive Srbije. Ekonomska politika Srbije u 2015. godini. Beograd: NDE.

Directorate General for Trade. (2017). European Union, Trade with Serbia. Brussels: European Commission.

IMF. (2017). World Economic Outlook 2017 (Gaining Momentum?). World Economic and Financial Surveys. Washington: IMF.

Ingham, B. (2004). International Economics (A European Focus). Harlow: Pearson Education.

Krugman, P., Obstfeld, M. (2000). International Economics-Theory and Policy. New York: Addison Wesley.

Marjanović V., Petrović-Ranđelović M. (2012). Strategija restrukturiranja privrede Srbije. Nauka i svetska ekonomska kriza, knjiga druga (97-87). Niš: Ekonomski fakultet.

Narodna banka Srbije. (2017). Statistički bilten 2017. Beograd: Narodna banka Srbije.

Nikolić, G. (2008). Karakteristike robne razmene Srbije sa zemljama EU: rezultati i očekivanja. Beograd: PKS.

Ohlin, B. (1935). Interregional and International Trade. Cambridge: Harvard University Press.

Republički zavod za statistiku. (2016). Statistički godišnjak 2016. Beograd: Republički zavod za statistiku.

Serbian Development Agency. (2016). Why Invest in Serbia? Belgrade: Serbian Development Agency.

Todaro, M., Smith, S. (2003). Economic Development, Eight Edition, Harlow: Addison Wesley.

WTO. (2016). World Trade Statistical Review 2016. Geneva: WTO.

Links:

http://ec.europa.eu/eurostat

http://www.stat.gov.rs/WebSite/Default.aspx

https://www.nbs.rs/internet/cirilica/index.html

Preuzimanja

Dodatni fajlovi

Objavljeno

2019-10-21

Broj časopisa

Rubrika

Članci