ПРОЦЕНА ДИСТРЕСА ОНКОЛОШКИХ ПАЦИЈЕНАТА НАКОН ЗАВРШЕТКА ЛЕЧЕЊА
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME180515022KKljučne reči:
онколошки пацијенти, психоонкологија, дистрес, емоционални проблемиApstrakt
Главни циљ овог истраживања је био да се процени ниво дистреса код онколошких пацијената годину и по дана након постављања дијагнозе малигне болести и завршетка комбинованог онколошког лечења (хирургија, хемио-терапија и/или радио-терапија). Други циљ се односио на напоре да се следећи светске стандарде у области психоонкологије које су поставили The National Comprehensive Cancer Network (NCCN) и International Psycho-Oncology Society (IPOS) први пут у нашој средини примени дистрес скала/дистрес термометар на узорку онколошких пацијената који су се обратили за психолошку помоћ и подршку у приватно саветовалиште након завршетка онколошког лечења. Испитани узорак је чинило 40 пацијената (30 жена и 10 мушкараца) који су приликом првог доласка у саветовалиште и на крају иницијалног психолошког интервјуа замољени да попуне дистрес термометар уз понуђена адекватна објашњења да је самопроцена дистреса од значаја за даљи саветодавно-психолошки и/или психотерапијски рад. Резултати који се односе на цео узорак су показали да је највећи проценат испитаних пацијената (52.5%) различите испитане проблеме процењивао као умерено стресне, 20% пацијената је проблеме процењивао као веома стресне, 12.5% као мало и свега 5% као нимало стресне. Од практичних проблема највећи проценат испитаних пацијената је најстресније процењује бригу о новцу и плаћању рачуна (30%) и бригу у вези посла (27.5%). 22.5% пацијената бригу у вези родитељства и одгајања деце наводи као најстресније породичне проблеме. У вези са емоционалним проблемима значајан проценат (45%) пацијената као најстресније емоционалне проблеме процењује забринутост и стрепњу, 32.5% постојање различитих страхова, 22.5% тугу а 20% пацијената наводи као најстресније емоционалне проблеме раздражљивост и напетост. 85% пацијената је навело да је страх од релапса болести проблем који им најтеже пада.
Reference
Bultz, B., & Carlson, E. (2005). Emotional distress: the sixth vital sign in cancer care. Journal of Clinical Oncology, 23(26), 6440-6441. doi: 10.1200/JCO.2005.02.3259
Bulli, F., Miccinesi, G., Maruelli, A., Katz, M., Paci, E. (2009) Themeasure of psychological distress in cancer patients: the use of Distress Thermometer in the Oncological Rehabilitation Center of Florence. Supportive Care in Cancer, 17,771-779. doi: 10.1007/s00520-008-0543-9
Carlson, E., Angen, M., Cullum, J., Goodey, E., Koopmans, J., & Lamon, L. (2004). High levels of untreated distress and fatigue in cancer patients. British Journal of Cancer, 90(12), 2297-2304.
doi: 10.1038/sj.bjc.6601887
Forsythe, P., Kent, E., Weaver, E., Buchann, N., Hawkins, M., Rodriguez, J., Ryerson, A., Rowland,, J. (2013). Receipt of psychosocial care among cancer survivors in the United States. Journal of Clinical Oncology, 31(16), 1961-1969. doi: 10.1200/JCO.2012.46.2101
Fallowfield, L., Ratcliffe, D., Jenkins, V. (2010). Psychiatric morbidity and its recognition by doctors in patients with cancer. British Journal of Cancer, 84(8), 1011-1015.
doi: 10.1054/bjoc.2001.1724
Gessler, S., Low, J., Daniells, E., Williams, R., Brough, V., Tookman, A., & Jones, L. (2008). Screening for distress in cancer patients: is the distress thermometer a valid measure in the UK and does it measure change over time? A prospective validation study. Psycho-oncology, 17,538-547. doi: 10.1002/pon.1273
Grassi, L., & Riba, M. (Eds.). (2012). Clinical Psycho-oncology: An International Perspective. Chichester: John Wiley & Sons.
Grassi, L., Travado, L. (2008). The role of psychosocial oncology in cancer care. In: M. Coleman, D. Alexe, T. Albreht, M. McKee (Eds.). Responding to the challenge of cancer in Europe (209–29). Ljubljana: Institute of Public Health.
Grassi, L., Nanni, M., Caruso, R. (2010). Emotional distress in cancer: screening policy, clinical limitations and educational needs. Journal of Medicine and the Person, 8, 51-59. doi: 10.1007/s12682-010-0047-5
Grassi, L., Travado, L., Gil, F., Sabato, S., Rossi, E. (2004). Psychosocial morbidity and its correlates in cancer patients of the Mediterranean area: findings from the Southern European Psycho-oncology Study (SEPOS). Journal of Affective Disorders, 83, 243-248. doi: 10.1016/j.jad.2004.07.00
Gregurek, R., Braš, M. (2008). Psihoonkologija. Osijek:Grafika.
Helgeson, S., Snyder, P., Seltman, H. (2004). Psychological and physical adjustment to breast cancer over 4 years: identifying distinct trajectories of change. Health Psychology, 23,3-15.
doi: 10.1037/0278-6133.23.1.3
Holland, J. (2002). History of psycho-oncology: overcoming attitudinal and conceptual barriers. Psychosomatic Medicine, 64,206-221.
Holland, J., Breitbart, W., Jacobsen, P., Lederberg, M., Loscalzo, M., McCorkle, R. (Eds.). (2010). Handbook of psycho-oncology. Psychological care of the patients with cancer. Oxford: Oxford University Press.
Holland, J., & Bultz, B. (2007). The NCCN guideline for distress management: a case for making distress the sixth vital sign. Journal of the National Comprehensive Cancer Network, 5(1), 3-7.
Holland, J., Breitbart, W., Dudley, M., Fulcher, C., Greiner, C., Hoofring. L. (2010). Distress management. Clinical practice guidelines in oncology. Journal of the National Comprehensive Cancer Network, 8, 448-485.
Holland, J., Watson, M., Jeff, D. (2011). The IPOS New International Standard of Quality Cancer Care: integrating the psychosocial domain into routine care. Psycho-oncology, 20, 677-680. doi: 10.1002/pon.1978
Hollingworth, W., Medina, L., Lenkinski, R., Shibata, D., Bernal, B., Zurakowski, D., Comstock, B., Jarvik, G. (2006). Interrater reliability in assessing quality of diagnostic accuracy studies using the QUADAS tool. A preliminary assessment. Academic Radiology, 13, 803-810.
doi: 10.1016/j.acra.2006.03.008
Klikovac, T. (2017). Psihološka podrška onkološkim pacijentima [Psychological support to oncological patients]. Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, Niš: Galeb.
Klikovac, T., Andrijić, M. (2014). Psiho-onkologija.U R. Džodić, Z. Nešković-Konstantinović i B. Gudurić (Prir.). Rak dojke [Breast cancer] (str. 279-281). Beograd: Zavod za udžbenike.
Klikovac, T. (2014). Psiho-socijalne dimenzije karcinoma dojke [Psycho-social dimensions of breast cancer]. Anali kancerološke sekcije Srpskog lekarskog društva, 1(1), 19-39.
Klikovac, T., Đurdjević, A. (2010). Psychological aspects of the cancer patients` education: Thoughts, feelings, behaviour and body reactions of patients faced with diagnosis of cancer. Journal of Balkan Union of Oncologists, 15(1), 153-156.
Klikovac, T., (2010). The Distress Thermometer transleted into Serbian. In: Journal of the Psychological, Social and Behavioral Dimensions of Cancer: XII World Congress of Psycho-oncology (251-252). Quebec City: Canada.
Klikovac, T. (2007). Psychooncology in Serbia – Present status and future directions. In: Journal of Psychological, Social and Behavioral Dimensions of Cancer: IX World Congress of Psycho-oncology (89). London:UK.
Ma, X., Zhang, J., Zhong, W., Shu, C., Wang, F., Wen, J., Zhou, M., Sang, Y., Jiang, Y., Liu L. (2014). The diagnostic role of a short screening tool - the distress thermometer: a meta-analysis. Supportive Care in Cancer, 22, 1741-1755. doi: 10.1007/s00520-014-2143-1
Mitchell, A., Ferguson, D., Gill, J., Paul, J., Symonds, P. (2013). Depression and anxiety in longterm cancer survivors compared with spouses and healthy controls: a systematic review and meta-analysis. Lancet Oncology, 14 (8),721-732. doi: 10.1016/S1470-2045(13)70244-4
Nalić, D., Vukotić, D. (2010). Priručnik za psihosocijalnu podršku obolelima i porodici [Manual for the Psychosocial Support to Ill people and Family], Novi Sad: Simbol.
National Comprehensive Cancer Network (NCCN). Distress Management - Clinical Practice Guidelines in Oncology. Version 1 (2010).
Pascoe, S., Edelman, S., Kidman, A. (2000). Prevalence of psychological distress and use of support services by cancer patients at Sydney hospitals. Australia New Zeland Journal of Psychiatry, 34(5), 785-791. doi: 10.1080/j.1440-1614.2000.00817.x
Patel, D., Sharpe, L., Thewes, B, Bell, M., Clarke, S. (2011). Using the Distress Thermometer and Hospital Anxiety and Depression Scale to screen for psychosocial morbidity in patients diagnosed with colorectal cancer. Journal of Affective Disorders, 131, 412-416.
doi: 10.1016/j.jad.2010.11.014
Sollner, W., DeVries, A., Steixner, E., Lukas, P., Spinzi, G., Rumpold, G., Maislinger, S. (2001). How successful are oncologists in identifying patient distress, perceived social support, and need for psychosocial counseling? British Journal of Cancer, 84(2), 179-185. doi: 10.1054/bjoc.2000.1545
Travado, L., Dalmas, M. (2015). Psychosocial Oncology Care. In T. Albreht, J. Martin-Moreno, M.Jelenc, L.Gorgojo, M.Harris (Eds.). European Guide for Quality National Cancer Control Programmes. Slovenia: National Institute of Public Health.
Taenzer, P., Bultz, D., Carlson, L., Speca, M. (2000). Impact of computerized quality of life and screening on physician behavior and patient satisfaction in lung cancer outpatients. Psycho-oncology, 9(3), 203-213.
Vlajković, J. (2009). Životne krize - prevencija i prevazilaženje. Beograd: Žarko Albulj.
Whiting, P., Rutjes, A., Reitsma, J., Bossuyt, M., Kleijnen, J. (2003). The development of QUADAS: a tool for the quality assessment of studies of diagnostic accuracy included in systematic reviews. BMC Medical Research Methodology, 3-25. doi: org/10.1186/1471-2288-3-25
Zabora, J., Brintzenhofeszoc, K., Curbow, B., Hooker, C., Piantadosi, S. (2001). The prevalence of psychological distress by cancer site. Psycho-oncology, 10, 19-28.
