РАЗБОЈНИШТВО У ЈАШУЊСКОМ МАНАСТИРУ 1782. ГОДИНЕ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME180519014FKljučne reči:
Јашуњски манастир, разбојништво, 1782. година, лесковачки кадијски суд, Османско царствоApstrakt
На основу изузетно ретког османског документа из готово недоступног Aрхива Јерусалимске патријаршије, анализирани су подаци о разбојничком чину и смртном рањавању монаха у Јашуњском манастиру 1782. године. По свој прилици, документ се ту обрео као део заоставштине јашуњског монаха Гаврила, који је кренуо на хаџилук и преминуо у Јерусалиму. Указано је на правну процедуру и однос османских власти према манастирима у случајевима разбојничких провала. Потврђују се ставови о порасту криминала у осиромашеним османским европским провинцијама током друге половине 18. века.
Reference
ИЗВОРИ
ʼΑρχεῖου του Πατριαρχείου ʽΙεροσολύμων [Архив Јерусалимске патријаршије], VII, Г 16/15.
ЛИТЕРАТУРА
Ayduz, S. (1995). Osmanlı Devleti’nde Muneccimbaşılık. Osmanlı Bilimi Araştırmaları, 1, 159–207.
Aydüz, S. (2006). Muvakkithâne. In Türkiye Diyanet Vakfı İslâm Ansiklopedisi: Muhammediyye – Münâzara (Vol. 31, pp. 413–415). Ankara: Türkiye Diyanet Vakfı.
Blois, F. C. de. (1999). Taʼrīkh. I. Dates and Eras in Islamic World. 1. In the Sense of ʻDate, Datingʼ, etc. In Encyclopaedia of Islam. CD-ROM Edition v. 1.0. Leiden: Koninklijke Brill NV.
Ћоровић-Љубинковић, М. (1950). Јашуњски манастири [Jašunja Monasteries]. Старинар, I, 229–236.
Фотић, А. (1999). Хуџет [Hüccet]. У С. Ћирковић и Р. Михаљчић (Прир.), Лексикон српског средњег века [The Lexicon of Serbian Middle Ages] (стр. 787–788). Београд: Knowledge.
Фотић, А. (2000). Света Гора и Хиландар у Османском царству XV–XVII век [Mount Athos and Hilandar in the Ottoman Empire 15th–17th Centuries]. Београд: Балканолошки институт САНУ, Манастир Хиландар, Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
Fotić, A. (2012). Serbian Orthodox Christian Community in Ottoman Jerusalem (16–17th C.): Sources, Interpretations and Historiographical Problems. Саопштење на научном скупу 20th CIÉPO Symposium: New Trends in Ottoman Studies, 27 June – 1 July 2012. Rethymno. У припреми за штампу.
Фотић, А. (2005). „Између закона и његове примене [Between the Law and its Enforcement]ˮ. У А. Фотић (Прир.), Приватни живот у српским земљама у освит модерног доба [Private Life in Serbian Lands at the Dawn of Modern Era] (стр. 27–71). Београд: Clio.
Heyd, U. (1973). Studies in Old Ottoman Criminal Law. V. L. Ménage (Ed.). Oxford: At the Clarendon Press.
Hitzel, F. (2012). De la clepsydre à l’horloge. L’art de mesurer le temps dans l’Empire ottoman. In F. Georgeon, F. Hitzel (Sous la direction de), Les Ottomans et le temps (pp. 11–37). Leiden–Boston: Brill.
İlgürel, M. (1981) XVII. Yüzyıl Balıkesir Şer‘iyye Sicillerine Göre Subaşılık Müessesesi. In VIII. Türk Tarih Kongresi, Ankara 11-15 Ekim 1976, Kongreye Sunulan Tebliğler (Vol. II, pp. 1275–1281). Ankara: Türk Tarih Kurumu.
Jennings, R. C. (1978). Kadi, Court, and Legal Procedure in the 17th C. Ottoman Kayseri. Studia Islamica, 48, 133–172.
Kabrda, J. (1969). Le système fiscal de l’ Église orthodoxe dans l’Empire ottoman (d’après les documents turcs). Brno: Universita J. E. Purkyně.
Крешић, О. (2014). Хришћани као сведоци чина (şuhud ul-hal) на кадијским судовима у Османском царству [Christians as Şuhud ul-Hal at Kadi Courts in the Ottoman Empire]. Зборник Матице српске за историју, 89, 23–34.
Матковски, А. (1973). Диетот – крвнината во Македонија и на Балканскиот полуостров за време на турското владеење. Скопје: МАНУ.
Недомачки, В. (2004). Задужбине Немањића у Светој Земљи [The Nemanjić’s Foundations in Holy Land]. У јеромонах Јован (Ћулибрк) (Прир.): Никон Јерусалимац – вријеме, личност, дјело. Зборник радова са међународног научног симпосиона на Скадарском језеру, 7–9. септембра 2000. године [Nikon of Jerusalem – his Time, Personality, and Works. Collection of Papers from International Simposium held on Skadar Lake, 7 – 9 September, 2000] (45–71). Цетиње: Светигора.
Пејић, С., Ниношевић, М. и Трајковић, В. (2017). Јашуњски манастир Светог Јована Претече: пет векова / Јašunja's Monastery of Saint John the Forerunner Baptist: Five Centuries. Лесковац: Народни музеј.
Shefer-Mossensohn, M. (2015). Science among the Ottomans: The Cultural Creation and Exchange of Knowledge. Austin: University of Texas Press.
Суботић, Г. (1987). Зидно сликарство Светог Јована Претече у Јашуњи (1) [Wall Paintings in St John the Baptist in Jašunja (1)]. Лесковачки зборник, XXVII, 23–36.
Суботић, Г. (1988–1989). Из епиграфске грађе поствизантијског доба [From Post-Byzantine Epigraphy]. Саопштења, XX–XXI, 77–92.
Суботић, Г. (1991). Зидно сликарство Светог Јована Претече у Јашуњи (2) [Wall Paintings in St John the Baptist in Jašunja (2)]. Лесковачки зборник, XXXI, 17–30.
Тричковић, Р., (1971). Лесковац у XVIII веку (1683–1804) [(Leskovac in 18th Century (1683–1804)]. Лесковачки зборник, XI, 5–23.
Τσελίκας, Α. (1992). Καταγραφή του Αρχείου του Πατριαρχείου Ιεροσολύμων. (Δελτίο του Ιστορικού και Παλαιογραφικού Αρχείου, Τόμος Ε΄). Αθήνα: Μορφωτικό Ιδρυμα Εθνικής Τραπέζης.
Васић, М. (1966–1967). Лесковац у XVI вијеку [Leskovac in 16th Century]. Годишњак Друштва историчара Босне и Херцеговине, XVII, 41–60.
Васић, М. (1972). Становништво Крушевачког санџака и његова друштвена структура у XVI вијеку [The Population of the Sancak of Kruševac and its Social Structure]. У Стошић А. (Ур.): Крушевац кроз векове. Зборник реферата са симпозијума одржаног од 4. до 9. октобра 1971. у Крушевцу [Kruševac through Centuries. Conferance Proceedings, Kruševac, 4 –9 October, 1971] (49–72). Крушевац: Народни музеј.
Веселиновић, М. (1910). Јашуњски манастири. Мушки манастир Свети Јован и женски манастир Света Богородица [Jašunja Monasteries. The Male Monastery of St John the Baptist and the Female Monastery of Holy Mother of God]. Годишњица Николе Чупића, XXIX, 338–357.
Wishnitzer, A. (2015). Reading Clocks, alla Turca: Time and Society in the Late Ottoman Empire. Chicago: The University of Chicago Press.
Ζαχαριάδου, Ε. (1996). Δέκα τουρκικά έγγραφα για την Μεγάλη Εκκλησία, 1483-1567. Αθήνα: Εθνικό Ίδρυμα Ερευνών, Ινστιτούτο Βυζαντινών Ερευνών.
Зиројевић, О. (1969). Лесковац у XV и XVI веку [Leskovac in 15th and 16th Centuries]. Лесковачки зборник, IX, 165–170.
Зиројевић, О. (1983). Лесковац и његова нахија од 1455. до 1683. године [Leskovac and its Nahiye from 1455 to 1683]. Лесковачки зборник, XXIII, 211–268.
Зиројевић, О. (1984). Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године [The Churches and Monasteries from Peć Patriarchate till 1683]. Београд: Историјски институт – Народна књига.
