СПРЕМНОСТ НАСТАВНИКА ЗА ПРИМЕНУ ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ИНСТИТУЦИЈАМА ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME200509002SKljučne reči:
информационо-комуникационе технологије, наставници, високо образовање, стручно усавршавање наставника, наставаApstrakt
Развој информационих и комуникационих технологија (ИКТ) и повећан обим услуга у области отвореног онлајн-образовања нуде низ могућности, али и представљају изазов за високо образовање. Бројни званични документи из области образовања који се баве анализом начина на које се ИКТ примењује у наставној пракси указују на недовољну развијеност дигиталних компетенција наставника. У раду се разматрају различити ставови наставника у вези са применом ИКТ-а у настави у установама високог образовања, као и потребе за стручним усавршавањем у овој области. У истраживању је учествовало 211 наставника запослених у установама високог образовања на универзитетима у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Новом Пазару и Нишу. У складу са сврхом истраживања, осмишљен је упитник са питањима отвореног и затвореног типа. Налази истраживања указују на то да наставници препознају потребу примене ИКТ-а у наставном процесу, док је њихова процена приступа ИКТ наставним материјалима различита у зависности од приступа технологији и ИКТ услугама. Утврђено је да је ниво практичне примене ИКТ-а у учионици и даље осредњи или релативно низак. Када је у питању употреба софтверских решења у настави, налази указују на то да преовладава примена основних софтверских решења као што је MS Office, а потом примена система за управљање учењем. Важно је истаћи да наставници сматрају да немају довољно прилика за учешће у програмима стручног усавршавања из ове области, а да су, са друге стране, веома заинтересовани да учествују у њима.
Reference
Aloraini, S. (2012). The impact of using multimedia on students’ academic achievement in the College of Education at King Saud University. Journal of King Saud University-Languages and Translation, 24(2), 75-82.
Alstete, J. & Beutell, N. (2004). Performance indicators in online distance learning courses: a study of management education. Qual. Assur. Educ., 2 (1), 6–14.
Balazs, P. (2017). Online Educational Environments and ICT Tools in Higher Education: Teacher Survey. Andragoške studije, 1, 145-181.
Centre for Educational Research and Innovation. (2001). E-learning: The partnership challenge. Paris, FR: OECD Publishing.
Cepni, S., Tas, E., & Kose, S. (2006). The effects of computer-assisted material on students’ cognitive levels, misconceptions and attitudestowards science. Computers and Education, 46(2), 192–205.
Cairncross, S. & Mannion, M. (2001). Interactive Multimedia and Learning: Realizing the Benefits. Innovations in Education and Teaching International, 38(2), 156-164.
Commission of the European Communities (2008). The use of ICT to support innovation and lifelong learning for all - A report on progress (SEC (2008) 2629 final). Brussels, BE: Directorate General Education and Culture.
Retrieved: January 26, 2017 from the World Wide Web http://www.europarl.europa.eu/registre/docs_autres_institutions/commission_europeenne/sec/2008/2629/COM_SEC(2008)2629_EN.pdf
European Commission (2010). Europe 2020: A strategy for smart, sustainable and inclusive growth. Communication from the Commission (COM (2010) 2020). Brussels, BE: European Commission. Retrieved: January 26, 2017 from the World Wide Web http://ec.europa.eu/eu2020/pdf.
European Commission (2013). Opening up Education: Innovative teaching and learning for all through new Technologies and Open Educational Resources. Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions (COM (2013) 654 final). Brussels, BE: European Commission. Retrieved: January 26, 2017 from the World Wide Web http://eur-lex.europa.eu/legal-content.
Ferrari, A. (2013). DIGCOMP: A Framework for Developing and Understanding Dig-ital Competence in Europe. Luxembourg: European Commission. Joint Research Centre.
Haggard, S., Gore, T., Inkelaar, T., Brown, S., Mills, R., Tait, A., Angulo, T. (2013). The Maturing of the MOOC: Literature review of massive open online courses and other forms of online distance learning (BIS research paper number 130). London, UK: Department for Business, Innovation and Skills. Retrieved from January 26, 2017 https://www.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/240193/13-1173-maturing-of-the-mooc.pdf.
High Level Group on the Modernisation of Higher Education. (2013). Report to the European Commission on improving the quality of teaching and learning in Europe’s higher education institutions. Luxembourg, LU: Publications Office of the European Union. Retrieved January 26, 2018 from the World Wide Web http://ec.europa.eu/education/library/reports/modernisation_en.pdf
Lawton, W., Ahmed, M., Angulo, T., Axel-Berg, A., Burrows, A., & Katsomitros, A. (2013). Horizon scanning: What will Higher Education look like in 2020? London, UK: The UK HE International Unit and Leadership Foundation for Higher Education.
Mayer, E. R. (2017): Using multimedia for e‐learning. Journal of Computer Assisted Learning, 33, 403–423.
Moreno, R., & Mayer, R. E. (2000a). A coherence effect inmultimedia learning: The case for minimizing irrelevantsounds in the design of multimedia messages. Journal ofEducational Psychology, 92, 117–125.
Moreno, R., & Mayer, R. E. (2000b). Engaging students inactive learning: The case for personalized multimediamessages. Journal of Educational Psychology, 92, 724–733.
OECD (2015). Students, computers and learning: Making the connection. Paris, FR: OECD Publishing.
Pantić, N. & T. Wubbels (2010). Teacher competencies as a basis for teacher education:views of Serbian teachers and teacher educators. Teaching and Teacher Education, 26, 694-703.
Šćepanović, D. (2016). Strateško upravljanje projektom razvoja i implementacije savremenih obrazovnih tehnologija u ustanovama visokog obrazovanja [Strategic Project Management for a Development and Implementation of the Education Technology in Higher Education Institutions], doktorska disertacija, Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu.
Šćepanović D., Marjanović U., Radišić J. (2016). Digitalno i onlajn učenje u Srbiji: visoko obrazovanje, [Digital and Online Learning in Serbija: Higher Education] U Katić, V. (ur): Zbornik radova XXII skupa Trendovi razvoja Nove tehnologije u nastavi (str. 84–87). Novi Sad: Fakultet tehničkih nauka.
The European Parliament and the Council of the European Union (2006). Recommendation of the European Parliament and of the Council of 18 December 2006 on key competences for lifelong learning. Official Journal of the European Union, L394/10.
Retrieved January 26, 2018 from the World Wide Web http://bit.ly/24rCITS
UNESCO (2011). Transforming education: The power of ICT policies. Paris, FR: UNESCO. Retrieved: January 26, 2018 from the World Wide Web http://unesdoc.unesco.org/images/0021/002118/211842e.pdf
