ОД ГЛОБАЛНЕ БИОЕТИКЕ ДО НЕУРОЕТИКЕ/FROM GLOBAL BIOETHICS TO NEUROETHICS

Apstrakt

У овом раду се из угла социологије науке упоредно анализирају развој, могући домети и реални ефекти једне од најновијих дисциплина – неуроетикe и биоетике. Претпоставка је да приступ друштвених наука једној медицинској и филозофској дисциплини доприноси у тражењу одговора за којима и сама неуроетика трага. Ова претпоставка добија на значају имајући у виду да проучавања мозга превазилазе досадашње епистемолошке оквире, те се поставља и питање да ли нам је потребна једна нова „мождана” епистемологија. Развој истраживања мозга, свести и вештачке интелигенције донео је пред стручну и ширу јавност бројне практичне добробити у лечењу и превенцији болести, али паралелно са тим изазива и отвара неке друштвене и етичке упитности. Пројектоване могућности у развоју медикамената и интервенција на мозгу у циљу проучавања дугорочних сценарија опстанка биосфере мотивишу извесне научнике да данас о неуронауци говоре у потпуности из угла биоетике. Другим речима, изазови опстанка људске врсте директно се везују за вештачки изазвана унапређења људске свести, когниције, интелигенције, па и морала у оној мери у којој те особине и капацитети зависе од биохемијских и молекуларних процеса. Имајући у виду могуће и реалне друштвене последице оваквог развоја једне дисциплине, сматрали смо релевантним да неке од одговора потражимо истражујући дилеме, али и практичне медицинске примере и њихове ефекте кроз оптику друштвених, хуманистичких и биомедицинских појава.

Кључне речи: неуроетика, биоетика, социологија, свест, мозак, глобално преживљавање.

This paper is a sociological analysis of the development, possible range, and real effects of one of the latest disciplines to emerge - neuroethics as well as bioethics. The starting premise is that the humanities perspective to a medical and philosophical discipline contributes to the very research done by neuroethics itself. This premise is significant given that the study of the brain surpasses current epistemological frameworks, forcing the examination of whether we perhaps need a new “brain” epistemology. New research on the brain, consciousness, and artificial intelligence has presented the public at large with a myriad of benefits in medicine and illness prevention; however, at the same time, it has opened certain social and ethical questions. The projected possibilities in the development of brain medication and interventions have motivated certain scientists today to speak of neuroscience exclusively from the perspective of bioethics. In other words, the challenges to human survival are directly linked to artificially caused advancements in human consciousness, cognition, intelligence, and to an extent even morality, insofar as these characteristics and capacities depend on biochemical and molecular processes. Considering the potentially real societal consequences of such development of a single discipline, we thought it relevant to seek certain answers by analyzing dilemmas and particular medical cases, along with their effects, through the optics of social, humanities, and biomedical phenomena.

Key words: neuroethics, bioethics, sociology, consciousness, brain, global survival