УТИЦАЈ ХРОНИЧНИХ НЕЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ НА ДУЖИНУ ЖИВОТА СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 2009. И 2019. ГОДИНЕ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME240905036PKljučne reči:
хроничне незаразне болести, очекивано трајање живота, узроци смрти, Србија, таблице смртностиApstrakt
Висока заступљеност хроничних незаразних болести у морбидитету и морталитету становништва у Србији директно утиче на динамику дужине живота. Прва два рангирана узрока смрти су болести система крвотока и тумори. Код мушког становништва болести крвотока учествовале су у укупном броју умрлих у периоду између 2009. и 2019. године у распону од 42,4% до 49,3%. Код жена је њихов удео већи, у распону од 52,6% до 60,5%. Малигне болести имају учешће од 19,8% до 23,8% код мушког становништва, а код жена од 16,7% до 18,9%. Трећи најзаступљенији узрок смрти у наведеном периоду и код мушкараца и код жена у већини посматраних година јесу болести система за дисање. У истом периоду очекивано трајање живота порасло је за око две године, нешто значајније код мушког становништва. На бази израчунатих таблица смртности по узроку смрти анализа је показала да би елиминација водећих узрока смрти значајно допринела порасту очекиване дужине живота. Највеће позитивне промене у дужини живота у свим годинама од 2009. до 2019. наступиле би хипотетичком елиминацијом болести система крвотока као узрока смрти. У почетној 2009. години животни век жена био би дужи за око 15 година, а код мушкараца за око 10 година. Елиминацијом тумора очекивано трајање живота мушкараца било би веће за око 3, а код жена 2,7 година. Очекивано трајање живота би и у последњој, 2019. години било такође дуже, али би пораст био нешто скромнији код оба пола.
Reference
Arriaga, E. (1984). Measuring and explaining the change in life expectancies. Demography, 21(1), 83-96.
Fergany, N. (1971). On the human survivorship functions and life tables construction. Demography, 8(3), 331-334.
Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“. (2014). Rezultati istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2013. godina. Beograd.
Marinković, I. (2017). Pušenje kao osnovni faktor preventabilne smrtnosti u Srbiji. Stanovništvo, 55(1), 87-106. https://doi.org/10.2298/STNV170610001M
Marinković, I. (2020a). Alkohol kao faktor smrtnosti stanovništva u Srbiji (2016-2018). Stanovništvo, 58(1), 89-111. https://doi.org/10.2298/STNV2001089M
Marinković, I. (2020b). Zašto muškarci žive kraće od žena? Promišljanja aktuelnih društvenih izazova: Regionalni i globalni kontekst. In Promišljanja aktuelnih društvenih izazova: Regionalni i globalni kontekst (pp. 26-45). Edicija Zbornici. Institut društvenih nauka.
Marinković, I., & Galjak, M. (2021). Effects of the COVID-19 pandemic on mortality in Serbia in 2020. Teme, 45(4), 1261-1273.
Marinković, I. (2022). The effect of avoidable mortality on life expectancy in Serbia, 2010-2019. Stanovništvo, 60(1), 53-68.
Nathanson, C. A. (1984). Sex differences in mortality. Annual Review of Sociology, 10, 191–213. https://doi.org/10.1146/annurev.so.10.080184.001203
Penev, G. (2015). Struktura stanovništva prema polu i starosti. In V. Nikitović (Ed.), Populacija Srbije početkom 21. veka (pp. 144-148). RZS.
Radivojević, B. (2006). Aktuelni problemi smrtnosti stanovništva Srbije. In Demografija - knjiga II (pp. 23-32). Institut za demografiju Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Radivojević, B., & Marinković, I. (2017). Recent changes in mortality in Serbia. In The Population of the Balkans at the dawn of the 21st Century (pp. 99-118). Institute of Economics – Skopje.
Radivojević, B., & Marinković, I. (2019). Dugovečnost stanovništva – Srbija i svet – sličnosti i razlike. In S. Grk & D. Molnar (Eds.), Svet i Srbija: Ekonomska i društvena gibanja (pp. 95-112). Centar za izdavačku delatnost – Ekonomski fakultet Beograd.
Reed, L. J., & Merrell, M. (1939). A short method for constructing an abridged life table. American Journal of Hygiene, 30(1), 2-14.
