МОТИВАЦИОНИ ПРОФИЛИ НАСТАВНИКА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА У СРБИЈИ: ПЕРСПЕКТИВА ТЕОРИЈЕ САМОДЕТЕРМИНАЦИЈЕ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME250331006SKljučne reči:
наставници физичког и здравственог васпитања, мотивација, теорија самодетерминације, спољашња мотивација, унутрашња мотивација, индекс мотивацијеApstrakt
Разумевање мотивације наставника физичког и здравственог васпитања од суштинског је значаја за квалитет наставе и професионално благостање. Заснована на Теорији самодетерминације, ова студија испитала је међудејство интринзичне и екстринзичне мотивације код 3,792 наставника у Србији ради идентификације четири профила: амотивисани (n = 380, 10.0%), екстринзички мотивисани (n = 909, 24.0%), интринзички мотивисани (n = 946, 24.9%) и уравнотежени (n = 1,557, 41.1%). Структурални модели једначина показали су одлично уклапање модела (CFI = .987, TLI = .991, RMSEA = .045, SRMR = .051). Стандардизовани факторски скореви коришћени су за израчунавање Индекса мотивације и мултиномијалну ridge регресију, са укупном тачношћу класификације од 78.43% и уравнотеженом тачношћу од 80.14% за амотивисани, 87.03% за уравнотежени, 87.23% за екстринзички и 95.37% за интринзички профил. Истовремено високи нивои интринзичне и екстринзичне мотивације повећавали су вероватноћу припадности уравнотеженом профилу (β = .30–.34, OR ≈ 1.40, p < .01), указујући на синергијску конфигурацију у којој се спољашњи захтеви интернализују. Ниски нивои обе димензије предвиђали су амотивацију (β = 1.10, OR = 3.00, p < .001). Виши ниво екстринзичне мотивације умањивао је вероватноћу интринзичке доминације (β = −.95, OR = 0.39, p < .001) и екстринзичке класификације (β = −.27, OR = 0.77, p < .001). Наставници сврстани у екстринзички профил испољавали су високе апсолутне вредности обе димензије, при чему је екстринзична мотивација доминирала, док је интринзички профил био највероватнији код наставника са снажном интринзичном и релативно нижом екстринзичном мотивацијом. Виши ниво личне физичке активности и рурални контекст били су повезани са интринзичном оријентацијом, док су веће наставничко искуство и статус наставника разредне наставе били негативно повезани са њом. Ови налази мапирају комплексну мотивациону структуру наставника физичког и здравственог васпитања и указују на конкретне правце образовних политика и професионалног развоја усмерене ка јачању аутономне, али контекстуално усклађене мотивације.
Reference
Ayık, A., & Ataş, Ö. (2014). The relationship between pre-service teachers' attitudes towards the teaching profession and their motivation to teach. Eğitim Bilimleri Araştırmaları Dergisi, 4(1), 25–43.
Bailey, R., Armour, K., Kirk, D., Jess, M., Pickup, I., & Sandford, R. (2009). The educational benefits claimed for physical education and school sport: An academic review. Research Papers in Education, 24(1), 1–27.
Breslin, G., Hanna, D., Lowry, R. G., McKee, D., Haughey, T., & Moore, N. (2012). An exploratory study of specialist and generalist teachers: predicting self efficacy in delivering primary physical education. Working Papers in the Health Sciences, 1(1), 1-9.
Brown, D., & Evans, J. (2004). Reproducing gender? Intergenerational links and the male PE teacher as a cultural conduit in teaching physical education. Journal of Teaching in Physical Education, 23(1), 48-70.
Deci, E. L., & Ryan, R. M. (1985). Intrinsic motivation and self-determination in human behavior. Springer US.
Eime, R. M., Young, J. A., Harvey, J. T., Charity, M. J., & Payne, W. R. (2013). A systematic review of the psychological and social benefits of participation in sport for children and adolescents: Informing development of a conceptual model of health through sport. International Journal of Behavioral Nutrition and Physical Activity, 10(1), 98.
Grolnick, W. S., & Ryan, R. M. (1987). Autonomy in children’s learning: An experimental and individual difference investigation. Journal of Personality and Social Psychology, 52(5), 890–898.
Hein, V., Ries, F., Pires, F., Caune, A., Ekler, J. H., Emeljanovas, A., & Valantiniene, I. (2012). The relationship between teaching styles and motivation to teach among physical education teachers. Journal of Sports Science & Medicine, 11(1), 123–130.
Howard, J. L., Gagné, M., & Bureau, J. S. (2020). Testing a continuum structure of self‐determined motivation: A meta‐analysis. Psychological Bulletin, 146(8), 719–752.
Huéscar Hernández, E., Moreno-Murcia, J. A., Ruíz González, L., & León González, J. (2019). Motivational profiles of high school physical education students: The role of controlling teacher behavior. International Journal of Environmental Research and Public Health, 16(10), 1714.
Kasimoglu, M. (2021). Evaluation of the motivation levels of physical education teachers. International Journal of Research in Education and Science, 7(2), 412–425.
Koka, A. (2013). The relationships between perceived teaching behaviors and motivation in physical education: A one-year longitudinal study. Scandinavian Journal of Educational Research, 57(1), 33–53.
Mitić, P., Stojanović, N., Savić, Z., Trajković, N., & Savić, Đ. (2023). Motivating the youth: Uncovering the attitudes and motivation behind school sports engagement. TEME, 47(3), 507–526.
Pelletier, L. G., Séguin-Lévesque, C., & Legault, L. (2002). Pressure from above and pressure from below as determinants of teachers’ motivation and teaching behaviors. Journal of Educational Psychology, 94(1), 186–196.
Retelsdorf, J., Butler, R., Streblow, L., & Schiefele, U. (2010). Teachers' goal orientations for teaching: Associations with instructional practices, interest in teaching, and burnout. Learning and Instruction, 20(1), 30–46.
Reeve, J. (2009). Why teachers adopt a controlling motivating style toward students and how they can become more autonomy supportive. Educational Psychologist, 44(3), 159-175.
Roth, G., Assor, A., Kanat-Maymon, Y., & Kaplan, H. (2007). Autonomous motivation for teaching: How self-determined teaching may lead to self-determined learning. Journal of Educational Psychology, 99(4), 761–774.
Ryan, R. M., & Deci, E. L. (2000). Self-determination theory and the facilitation of intrinsic motivation, social development, and well-being. American Psychologist, 55(1), 68–78.
Teixeira, P. J., Carraça, E. V., Markland, D., Silva, M. N., & Ryan, R. M. (2012). Exercise, physical activity, and self-determination theory: a systematic review. International Journal of Behavioral Nutrition and Physical Activity, 9, 1-30.
Uğraş, S., & Ozen, G. (2019). Examining teaching motivations of physical education teachers. International Journal of Education Technology and Scientific Researches, 4, 497–512.
Van den Berghe, L., Vansteenkiste, M., Cardon, G., Kirk, D., & Haerens, L. (2013). Research on self-determination in physical education: Key findings and proposals for future research. Physical Education and Sport Pedagogy, 19(1), 97–121.
Van Doren, N., De Cocker, K., De Clerck, T., Vangilbergen, A., Vanderlinde, R., & Haerens, L. (2021). The relation between physical education teachers' (de-)motivating style, students' motivation, and physical activity: A multilevel approach. International Journal of Environmental Research and Public Health, 18(14), 7457.
Vasconcellos, D., Parker, P., Hilland, T., Cinelli, R., Owen, K. B., Kapsal, N., Ntoumanis, N., Ryan, R. M., & Lonsdale, C. (2020). Self-determination theory applied to physical education: A systematic review and meta-analysis. Journal of Educational Psychology, 112(7), 1444–1469.
