СОЦИОЛИНГВИСТИЧКИ ПОГЛЕД НА САВРЕМЕНИ ЈЕЗИК ИТАЛИЈАНА У ИСТРИ И РИЈЕЦИ
DOI:
https://doi.org/10.22190/TEME1704093BKljučne reči:
италијански језик, плурилингвизам, социопсихолингвистика, Нелида Милани, ИстраApstrakt
У овом раду бавићемо се анализом језика којим говоре Италијани у Истри, а пошто то није само стандардни италијански језик, у предмет нашег истраживања улазе још хрватски језик и истарски дијалекат (тзв. istro-veneto). Посматраћемо развој језика Италијана у периоду од друге половине 20. века до савременог доба, јер је то било време највећих промена. Наиме, након Другог светског рата код Италијана у Истри јавио се комплекс мањине, јер су сматрали да њихов језик нема никакву друштвену улогу, а до шездесетих година прошлог века билингвизам је био посматран искључиво у негативном светлу, што је додатно утицало на начин коришћења италијанског као матерњег језика у нематичним државама, које су у овом случају Хрватска и Словенија. Поред општег социолингвистичког приказа положаја Италијана у Истри и Ријеци, у овом раду ћемо разматрати језик и менталитет овог народа у романима Нелиде Милани, која је успела да веома верно и темељно опише њихов друштвени положај и психолошко стање у различитим социолошким улогама и контекстима.
Reference
Baker, C. (1996). Foundations of Bilingual Education and Bilingualism. Clevedon: Multilingual Matters.
Bertini Malgarini, P. (1994). L’italiano fuori d’Italia. In: Storia della lingua italiana, a cura di L. Serianni & P. Trifone. Torino: Einaudi, Vol. 3, 883–992.
Bialystock, E. (2001). Bilingualism in Development: Language, Literacy and Cognition. New York-Cambridge UP.
Bogojević, D. (ured.) (2003). Zajednički evropski okvir za žive jezike: učenje, nastava, ocjenjivanje [Common European Framework of Reference for Languages: Learning, Teaching, Assessment]. Podgorica: Ministarstvo prosvjete i nauke.
Бошњаковић, Ж. Радовановић, Д. (2009). Теренски записи из Малог Гаја (Румунија) [A Field recording of the vernacular from Mali Gaj in Romania]. У: Прилози проучавању језика [Contributions to the Language Studies], 40, 161–178.
Бошњаковић, Ж, Радан, М. Н. (2010). Досадашња истраживања о утицају румунског језика на лексику српских говора румунског дела Баната [All researches conducted so far the Influence of the Romanian Language on the Lexicon of the Serbian Vernaculars in the Romanian Banat]. У: Јужнословенски филолог [South Slavic Philologist] LXVI, 135–161.
British Council (2012). Language Rich Europe. Tendenze nelle politiche e nelle pratiche per il multilinguismo in Europa. Retrieved 1st April 2016 from
http: //www.language rich.eu/fileadmin/content/pdf/LRE_Italian_Language_Rich_Europe_-_Tendenze_nelle_politiche_e_nelle_pratiche_per_il_multilinguisno_in_Europa.pdf
Daloiso, M. (2009). La lingua straniera nella scuola dell’infanzia. Torino: Utet Università.
Drobnjak, D. (2007). La creolisation et les langues creoles. У: Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду [Annual Review of the Faculty of Philosophy University of Novi Sad] XXXII, 303–314.
Eccher, Ch. (2012). La letteratura degli italiani dell’Istria e di Fiume dal 1945 a oggi. Fiume/Rijеka: Edit.
Екер, К. (2012). Нелида Милани и трагедија језика [Nelida Milani and the Tragedy of Language]. У: Поља, год. 57, бр. 476, 142–149.
Fabbro, F. (1996). Il cervello bilingue. Neurolinguistica e poliglossia. Roma: Astrolabio.
Forza, S. (2010). Italiani sbagliati. La Voce del Popolo, inserto “in più cultura”, anno V, N. 46, 1.
Hnízdo, B. (2008). The types of the European Plurilingualism: Gateways to Creation of Transnational Identities. In: Annual of Language & Politics and Politics of Identity, 7–15.
Kendall, K. A. (2006). Child language acquisition. In: An Introduction to Language and Linguistics. Cambridge University Press, 205–224.
Lalli Paćelat I, Štokovac, T. (2011). La competenza interculturale degli studenti di lingua e cultura italiana: il ruolo del contesto di appartenenza. In: (Scotti Jurić, R, Štokovac, T, a cura di) Studi interculturali. Interferenze linguistiche, didattiche e culturali nel territorio istroquarnerino. Pola: Università “Juraj Dobrila”, 81–109.
Luise, M. C. (2013). Plurilinguismo e multilinguismo in Europa per una Educazione plurilingue e interculturale. In: Lingue e letterature d’Oriente (2), 525–535.
Martini, L. (1982). Antologia delle opere premiate “Istria nobilissima”. U.I.I.F. – U.P.T, Fiume – Trieste.
Milani, N. (1988). La partita. In: Antologia delle opere premiate “Istria nobilissima”. Fiume – Trieste: U.I.I.F. – U.P.T.
Milani, N. (1991).Una valigia di cartone. Palermo: Sellerio.
Milani, N. (1996). L’ovo slosso – Trulo jaje. Fiume/Rijeka: Edit.
Milani, N. (2001). Prove di frontiera – Prove di vita. In: Tomizza i mi. Susreti uz granicu/ Tomizza e noi. Incontri di frontiera. Zbornik radova međunarodnog skupa Forum Tomizza. Umag-Koper: Pučko Otvoreno Sveučilište, 138–143.
Milani, N. (2003). L’italiano fra i giovani dell’Istro-quarnerino. Pula – Rijeka: Pietas Iulia – Edit.
Močinić, S.N. (2005).Contenuti culturali specifici nei libri di testo per la minoranza italiana in Croazia. Percorsi didattici 4, Edit – Unione italiana, Fiume, 37–76.
Peal, E., Lambert, W. E. (1962). The relation of bilingualism to intelligence. In: Psychological Monographs: General and Applied, 76 (27), 1–23.
Rumici, G. (2001). Fratelli d’Istria. Milano: Mursia.
Сапир, Е. (1984). Огледи из културне антропологије [Selected writings of Edward Sapir in language, culture and personality]. Београд: Просвета.
Saussure, F. De (1970). Corso di linguistica generale. Roma – Bari: Laterza.
Scotti, G. (2002). Goli Otok: ritorno all’isola calva. Trieste: Lint.
Scotti Jurić, R, Štokovac, T. (2009). La scuola su misura delle classi multietniche e plurilingui: teorie linguistiche implicite. In: (Kadum, V. Ed.)
Škola po mjeri. Sveučilište Jurja Dobrile u Puli.
Scotti Jurić, R, Štokovac, T. (2011). Studi interculturali. Interferenze linguistiche, didattiche e culturali nel territorio istroquarnerino. Pola: Università “Juraj Dobrila”.
Станковић, С. (2004). Македонци и македонски језик у Републици Србији — Pro et contra [Macedonians and Macedonian language in the Republic of Serbia – Pro et contra]. У: Зборник радова са међународног научног скупа Скривене мањине на Балкану, Београд, 25–26. IX 2003 [International Conference Proceedings Hidden minorities in the Balkans, Belgrade, 25–26. IX 2003], Српска академија наука и уметности, Балканолошки институт, Посебна издања [Serbian Academy of Sciences and Arts, Institute for Balkan Studies, Special editions], 82, 41–49.
Трајковић, Т. (2013). Српски говор Алабанаца у Прешеву. [The Serbian speech by Albanians in Presevo]. У: Српски језик, књижевност, уметност. Зборник радова са 7. Међународног научног скупа на Филололошко-уметничком факултету у Крагујевцу [Book of conference proceedings, Seventh International Conference: Serbian Language, Literature and Arts, Faculty of Philology and Arts, University of Kragujevac],125–134.
Ugussi, C. (2009). La città divisa. Rijеka/Fiume: Edit.
Ugussi, C. (2002). Alcuni aspetti della cultura degli italiani in Croazia. Posizione delle minoranza italiana in Croazia. Helsinki – Zagreb: Helsinški komitet za ljudska prava.
Русаков, А. (2007). Славяанские яезыки на Балканах: Аспекты контактного взамоидействия. Ареальное и генетическое в структуре славяенских языков. Материалы круглого стола. Российская академия наук. Институт славяноведения. Москва, 77-89.
Zvekić-Dušanović, D. (1999). O neadekvatnoj upotrebi morfeme se u produkciji mađarsko-srpskih bilingvalnih govornika [On the inadequate use of the Serbian morpheme se as produced by Hungarian-Serbian bilingual speakers]. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku [Matica Srpska Journal of Philology and Linguistics] XLII, 219-224.
