THE EXPANSION OF SERBIA IN THE FIRST HALF OF THE 12TH CENTURY
Abstract
In Serbian historiography, the expansion of Serbia, or Raška (Rascia), in the first half of the 12th century at the expense of Byzantium, whose vassal it was, was recorded a long time ago. At the same time, it is recorded that Serbia was defeated three times by Byzantium (in 1127 – 1129, 1149 and 1150). Byzantium dealt with the problem of unruly vassals by annexing some territory at the beginning of the 11th century, relocating population (after 1129 and 1150), giving land to the Serbs settled along the Byzantine border (to Zavida, Primislav, Desa, Stefan Nemanja), and raising the number of soldiers Serbia was obliged to give for waging war (in 1150). The lands granted to Serbs between 1129 and 1143 spanned the area between Ras and Kopaonik, while those granted between 1150 and 1158/9 spanned the area between Kopaonik and the parishes (Serb. župa) of Toplica and Reka. The first expansion benefited Zavida, who received lands from Byzantium after acknowledging the Empirećs sovereignty, upon his return to Ras, which belonged to Byzantium at the time. The second expansion impacted at least a part of Zavida’s territory which Stefan Nemanja later received when he became a suzerain in Serbia. We hypothesize that the territories that Byzantium gave to the Serbs as its vassals did become part of Serbia at a certain moment and under certain conditions. The answer to the question of how this was possible even though Serbia was defeated by Byzantium may be that Byzantine emperors regarded Serbian rulers as their officials and Serbian lands as Byzantine provinces.
Keywords
Full Text:
PDFReferences
Алексић, В. (2009). Почетак владавине Стефана Немање и његово ктиторство као разлог сукоба са браћом [The beginnings of Stefan Nemanja`s rule and his policy regarding religious endowments as a reason for the conflict with his brothers]. Весник Војног музеја, ХV (36), 11 – 18.
Bartusis, M. (2011). Serbian pronоia and pronia in Serbia: the diffusion of an institution. Зборник радова Византолошког института 48, 177– 216.
Bartusis, M. (2012). Land and Privilege in Byzantium: The Institution of Pronoia. Cambridge.
Благојевић, М. (1996). Жупа Реке и Дендра (ΔΕΝΔΡА) Јована Кинама [Parish Reke and Dendra (ΔΕΝΔΡА) by John Kinnamos]. Зборник радова Византолошког института 35, 197 – 212.
Благојевић, М. (1976). Сеченица, Стримон и Тара у делу Јована Кинама [Sečenica, Strymon and Tara in the work of John Kinnamos]. Зборник радова Византолошког института 17, 67-76.
Благојевић, М. (1997). Српске удеоне кнежевине [Shared principalities in Serbia]. Зборник радова Византолошког института 36, 45 – 62.
Благојевић, М. (2000). О „Земљишту радње Немањина“ [On “The territory of the land of Nemanja“]. Стефан Немања – Симеон Мироточиви – Историја и предање, Београд, Нови Пазар септембар 1996, ур. Ј. Калић, Београд: Српска академија наука и уметности, 65 – 75.
Благојевић, М., Медаковић Д. (2000). Историја српске државности I [History of Serbian statehood]. Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак: Беседа: Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа.
Благојевић, М. (1983). Преглед историјске географије средњовековне Србије [Survey of historical geography of medieval Serbia]. Зборник историјског музеја Србије, 20, 45–126.
S. Bujan, La Chronique du Prêtre de Dioclee: Un faux document historique [Тhe Chronicle of the Priest of Dioclee: A false historical document]. REB 66 (2008) 5-38 (= Orbinijevo izdanje „Ljetopisa popa Dukljanina“: povijesni falsifikat ["Annals of Pope Dukljanin": a historical forgery]. Radovi zavoda za hrvatsku povijest 43 (2011) 65-80).
VIINJ (1966). Византијски извори за историју народа Југославије III (Б. Крекић) [Byzantine sources for the history of the Yugoslav nations III]. ур. Г. Острогорски, Београд: Научно дело.
VIINJ (1971). Византијски извори за историју народа Југославије IV (Ј. Калић, Н. Радошевић) [Byzantine sources for the history of the Yugoslav nations IV]. ур. Г. Острогорски и Ф. Баришић, Београд : Византолошки институт Српске академије наука и уметности.
Gesta I (2009). Gesta regum Sclavorum, том I [The history of the Sclav's kings]. превела и приредила Драгана Кунчер, Београд: Историјски институт. Никшић: Манастир Острог.
Доментијан (1988). Живот Светога Саве и живот Светог Симеона [The hagiography of Saint Sava and the hagiography of Saint Simeon]. приредила Радмила Маринковић, Београд: Просвета: Српска књижевна задруга.
Доментијан (1865). Живот Светога Симеуна и Светога Саве [The hagiography of Saint Simeon and Saint Sava]. на свијет издао: Ђ. Даничић, Београд.
Живковић, Т. (2006). Портрети српских владара (IХ – ХII век) [Portraits of Serbian rulers (IX - XII century)]. Београд: Завод за издавање уџбеника.
ИСН (1994). Историја Српског народа, књ. прва, од најстаријих времена до Маричке битке (1371) [History of the Serbian people, first book, from the earliest times to the Battle of Marica (1371)]. уредник С. Ћирковић, Београд: Српска књижевна задруга.
Јанковић, Ђ. (1997). Погреб Срба у раном средњем веку [Funeral of Serbs in the early Middle Ages]. Труды VI Международнога Конгресса славянской археологии. Том 1: Проблемы славянской археологии, Москва, 382 – 393.
Јиречек, К., Радонић Ј. (1952). Историја Срба I [History of Serbs I]. Београд : Научна књига.
Калић, Ј. (2006). Европа и Срби. Средњи век [Europe and Serbs. Middle Ages]. Београд : Историјски институт.
Калић, Ј. (2007). Српска држава и Охридска архиепископија у ХII веку [The Serbian state and the Archbishopric of Ohrid in the 12th century]. Зборник радова Византолошког института, 44/1, 197 – 208.
Максимовић, Љ. (1985). Зигос на српско – византијској граници [Zygos on the Serbian - Byzantine border]. Зборник Филозофског факултета у Београду 15/1, 73 – 90.
Максимовић, Љ. (1964). О времену доласка Неретљана на далматинска острва [When did the Narentans cross from the Mainland to the Dalmatian islands?]. Зборник Филозофског факултета у Београду, 8 (1), 145—152.
Максимовић, Љ. (2000). Србија и методи управљања царством у ХII веку [Serbia and methods of governing the empire in the 12th century]. Стефан Немања – Симеон Мироточиви – Историја и предање, Београд, Нови Пазар септембар 1996, ур. Ј. Калић, Београд, 55 – 63.
Моravcsik, G. (1967). Constantine Porphyrogenitus De administrando imperio, Greek text ed. G. Моravcsik, English translation by R. J. H. Jenkins, Washington.
Мишић, С. (1998). Историјска географија у житијима Св. Симеона и Св. Саве [Historical geography in the hagiography of St. Simeon and St. Save]. Свети Сава у српској историји и традицији, ур. Сима Ћирковић, Београд: Српска академија наука и уметности, 93–105.
Мишић, С. (2014). Историјска географија српских земаља, од половине 6. до половине 16. века [Historical geography of Serbian lands, from the middle of the 6th to the middle of the 16th century]. Београд: Тендуро менаџмент.
Острогоски, Г. (1951). Пронија. Прилог историји феудализма у Византији и јужнословенским земљама [A Pronoia. Contribution to the history of feudalism in Byzantium and in South Slavic Countries]. Београд : Научна књига.
Поповић, М. (1997). Земљано – палисадне и сухозидне фортификације у српско – византијским сукобима крајем ХI века [Earthen-palisaded and drystone fortifications in Serbo-Byzantine conflicts at the end of the 9th century], Зборник радова Византолошког института 36, 119 – 136.
Пириватрић, С. (1991). Прилог хронологији почетка Немањине власти [A contribution to the chronology of the beginning of the reign of Nemanja], Зборник радова Византолошког института 29/30, 125 – 135.
Пириватрић, С. (2009). Једна предпоставка о пореклу бугарског цара Константина Асена „Тиха“ [A hypothesis on the origin of the Bulgarian tsar Konstantin Asen “Tih”], Зборник радова Византолошког института 46, 313 – 333.
Пириватрић, С. (2011). Манојло Комнин, „царски сан“ и самодршци области српског престола“ [Manuel I Komnenos, “ruler’s title” and “autokrators of the realm of the Serbian throne”], Зборник радова Византолошког института 48, 89 – 116.
Сава, С. (1986). Свети Сава. Сабрани списи [Saint Sava, Collected Papers], прир. Д Богдановић, Београд: Просвета: Српска књижевна задруга.
Стевовић, И. (1996). О првобитном изгледу и времену градње цркве Св. Михајла у Стону [On the original outlook and time of the construction of the Church of St Michael in Stone], Зборник радова Византолошког института 35, 175 - 195.
Стефан, П. (1988). Сабрани списи. Стефан Првовенчани [Collected papers, Stefan the First-Crowned], прир. Љ. Јухас-Георгијевска, Београд: Просвета: Српска књижевна задруга.
Трифуновић, Ђ. (1990). Азбучник српских средњовековних књижевних појмова [The Dictionary of Serbian medieval literary terms], 2. допуњено издање, Београд.
Трифуновић, Ђ. (2011), Повеља краља Милутина манастиру Бањска, Светостефанска хрисовуља [The Charter of King Milutin to the monastery Banjska, St Stefan Chrysobull], књига прва, фототипија изворног рукописа, приредио Ђ. Трифуновић, Београд.
Трифуновић, Ђ. (2011), Повеља краља Милутина манастиру Бањска, Светостефанска хрисовуљ [The Charter of King Milutin to the monastery Banjska, St Stefan Chrysobull]а, књига друга, фототипија издања и пратеће студије, приредио Ђ. Трифуновић, Београд.
Ћирковић, С. (2000). Преци Немањини и њихова постојбина, Стефан Немања – Симеон Мироточиви – Историја и предање [Nemanja’s ancestors and their homeland, Stefan Nemanja – Simeon the Myrrh-streaming], Београд, Нови Пазар септембар 1996, ур. Ј. Калић, Београд, 21 – 29.
Ћоровић, В. (1939). Житије Симеона Немање од Стефана Првовенчаног [The Life of Simenon Nemanje by Stefan the First-Crowned], издао В. Ћоровић, Светосавски зборник 2. Извори. Београд. 1 – 77.
Ферјанчић, Б. (1999). Пронија, Лексикон српског средњег века [The Lexicon of Serbian Middle Ages], ур. С. Ћирковић и Р. Михаљчић, Београд: Knowledge, 589 – 591.
Cheynet, Ј. С. (2008). La Place de la Serbie dans la diplomatie Byzantine a la fin du XIe siècle, Зборник радова Византолошког института 45, 89 – 97.
DOI: https://doi.org/10.22190/TEME210406029D
Refbacks
- There are currently no refbacks.
© University of Niš, Serbia
Creative Commons licence CC BY-NC-ND
Print ISSN: 0353-7919
Online ISSN: 1820-7804