WIND INSTRUMENTS IN SERBIAN PHRASEOLOGY

Mirjana M. Stakić, Aleksandar M. Stojadinović, Boško Lj. Milovanović

DOI Number
https://doi.org/10.22190/TEME210422003S
First page
051
Last page
073

Abstract


Musical instruments are integral to our folklore and tradition, so much so that some even entered the phraseology of the Serbian language, shaping the image of the world expressed by it. The paper is aimed at examining idioms containing wind instruments as their component to determine what kind of linguistic image they depict. Examination of such material in contemporary Serbian language necessitated that its corpus be borrowed from The Phraseological Dictionary of the Serbian Language by Đorđe Otašević (2012), both due to its year of publication, and the author's intentions to examine the contemporary standard language. Reviewing the Dictionary, it was established that the following wind instruments occur as phraseological components: bagpipes, diple (type of bagpipe), duduk (double-reed woodwind instrument), the horn, svirala (pipe or flute), gourd and the fanfare. The semantic analysis of the idioms that contain the wind instruments mentioned above has established that the generation of the phraseological meaning results in a complete or partial desemanticization. In cases of complete desemanticization, the process of generating sound, i.e. playing these instruments, is transferred to the domain of human speech, thinking and actions. The process of partial desemanticization largely occurs in idioms with a comparative structure which are used to denote human traits, states or behaviors. In both cases, phraseologisms with negative meanings dominate. This may indicate that some of the functions of these wind instruments in our past have been negatively evaluated in the collective conscious from an ethical point of view, which indicates the need for new research.       


Keywords

phrasemes (phraseologisms), component by which wind musical instruments are named, Phraseological Dictionary of the Serbian Language by Đorđe Otašević, Serbian language, lexicology

Full Text:

PDF

References


Ајдачић, Д. (2016). Словенска етнолингвистика и фразеологија [Slavic Ethnolinguistics and Phraseology]. Славистика, XX, 32–43.

Ајдачић, Д. и Непоп Ајдачић, Л. (2015). Поредбена српско-украјинска фразеологија [Contrasstive Phraseology of serbian and Ukrainian]. Београд: Алма.

Аксић, Н. (2014). Друге зове, себе не чује – звоно у српској народној традицији [Tolling for Others While Not Hearing Itself – Bell in Serbian Folk Tradition]. Philologia Mediana, VI(6), 151–166.

Аксић, Н. (2017). Функција народних музичких инструмената у обичајној пракси Тимочке области и Сврљига. [Function of The National Musical Instruments in Tradicional Ceremonies in Timok Area and Svrljig]. Етно-културолошки зборник, књига XXI, 115–134.

Бојанин, С. (2005). Забаве и светковине у средњовековној Србији од краја XII до краја XV века [Еntertainment and Festivities in Medieval Serbia From The End of The 12TH to The End of The 15TH Century]. Београд: Историјски институт и Службени гласник.

Цзиньфэн, Л. (2017). Концепт как предмет сравнительной лингвокультурологии [Concept as the Subject of Comparative Cultural Linguistics]. У Всероссийская конференция по когнитивной науке: Когнитивные исследования на современном этапе [All-Russian Conference on Cognitive Science: Current Level of Cognitive Research] (385–396). Казан: Казанский (Приволжский) федеральный университет. Доступно на: https://kpfu.ru/portal/docs/F852420545/Lin_2.PDF

Чајкановић, В. (1973). Мит и религија у Срба [Myth and Religion among the Serbs]. Београд: Српска књижевна задруга.

Čizmar, I. (2016). Konceptualizacija psihičke nestabilnosti u hrvatskome jeziku [The Conceptualization of Mental Instability in Croatian]. Jezikoslovlje, 17(3), 575–616.

Dobríková, М. (2014). Etnokultúrny status ľudových aerofónov v bulharskej a slovenskej frazeológii [Ethnocultural Status of Folk Aerophones in Bulgarian and in Slovak Phraseology]. In M. Dobríková (Eds.), Frazeologické štúdie VI – Hudobné motívy vo frazeológii (pp. 39–50). Bratislava: Univerzita Komenského v Bratislave. Dostupno na: https://dropdoc.ru/doc/274640/frazeologick%C3%A9-%C5%A1t%C3%BAdie-vi- -filozofick%C3%A1-fakulta-uk

Dudok, M. (2014). Intertextovosť a hybridizácia vo frazémach s hudobným motívom v slovenčine, chorvátčine a srbčine [Musical Metaphors in Belarusian and Serbian Phraseology]. In M. Dobríková (Eds.), Frazeologické štúdie VI – Hudobné motívy vo frazeológii (pp. 61–69). Bratislava: Univerzita Komenského v Bratislave. Dostupno na: https://dropdoc.ru/doc/274640/frazeologick%C3%A9%C5%A1t%C3%BAdie- vi---filozofick%C3%A1-fakulta-uk

Dragićević, R. (2009). O problemima identifikacije frazeologizama [Concerning the Issue of Idiom Identification]. Südslavistik Оnline, Nr. 1 (Januar 2009), 35–44. Dostupno na: http://www.suedslavistik-online.de/01/dragicevic.pdf

Драгићевић, Р. (2010). Лексикологија српског језика [Lexicology of the Serbian Language]. Београд: Завод за уџбенике.

Filaković, S. (2008). Frazeologija u djelima Ivane Brlić Mažuranić [Phraseology in Ivana Brlić-Mažuranić's Opus]. Život i škola, LIV(19), 37–64.

Ђекић, Ђ. и Павловић, М. (2018). Трагом записа Теофилакта Симокате [Following the Records of Theophylact Simocatta]. Музикологија, 24, 173–187.

Ђинђић, М. (2013). Турцизми у савременом књижевном језику (семантичко- деривациона анализа) [Turcisms in Contemporary Serbian Literary Language (Semantic-derivational Analyses]. (Докторска дисертација). Београд: Универзитет у Београду Филолошки факултет. Доступно на: https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/4074?show=full

Đorđević, V. (2014). Frazeologizmi s komponentom zvono, bubanj i gajde u frazeologiji srpskog jezika i njihovi ekvivalenti u slovačkom jeziku [Serbian Phrasemes with the Component: zvono, bubanj and gajde, and Their Slovak Equivalents]. In M. Dobríková (Eds.), Frazeologické štúdie VI – Hudobné motívy vo frazeológii (pp. 51– 60). Bratislava: Univerzita Komenského v Bratislave. Dostupno na: https://dropdoc.ru/doc/274640/frazeologick%C3%A9-%C5%A1t%C3%BAdie-vi--- filozofick%C3%A1-fakulta-uk

Ђорђевић, В. и Аксић, Н. (2016). Народни музички инструменти у српској језичкој традицији – етнофразеолошки поглед [Traditional Musical Instruments in Serbian Folk Tradition – Etnophraseological Perspective]. Зборник радова Филозофског факултета, XLVI(4), 93–116.

Гојковић, А. (1985). Историјски пресек друштвене улоге народних музичких инструмената у Срба [Historical Wiew Of The Social Role Of Folk Musical Instruments in Serbia]. Гласник етнографског музеја у Београду, књига 49, 122– 130.

Големовић, Д. (1997). Народна музика Југославије [Folk Music of Yugoslavia]. Београд: Музичка омладина Ср¬бије. Доступно на: https://www.academia.edu/44842347/Dimitrije_O_Golemovi%C4%87_NARODNA_ MUZIKA_JUGOSLAVIJE_FOLK_MUSIC_OF_YUGOSLAVIJA

Голяк, С. (2014). „Музыкальныеˮ метафорыв белорусской и сербской фразеологии [„Musicalˮ Metaphors in Belarusian and Serbian Phraseology]. In M. Dobríková (Eds.), Frazeologické štúdie VI – Hudobné motívy vo frazeológii (pp. 88–99). Bratislava: Univerzita Komenského v Bratislave. Dostupno na: https://dropdoc.ru/doc/274640/frazeologick%C3%A9-%C5%A1t%C3%BAdie-vi--- filozofick%C3%A1-fakulta-uk

Jakovljević, R. (2012). Traditional Music Ensembles in Serbia: Peculiarities and Social Contexts, Peculiar Instruments and Ensembles of Musical Folklore. Budapest: ZTI HAS. Dostupno na: https://www.academia.edu/37795466/Traditional_Ensembles_in_Serbia_Peculiarities _and_Social_Contexts

Јовановић, М. (2011). Из Хермесове палесте – прилог историји класичне филологије код Срба [From Hermes's Palestra – A Contribution to the History of Classical Philology among the Serbs]. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду [електронски извор]. Доступно на: http://www.neohelenistika.com/pdf/jovanovic_iz_hermesove_palestre.pdf

Krejči, P. (2014). Hudební motivy s numerickými komponenty v české, chorvatské, srbské a bulharské frazeologii [Musical Motifs with Numerical Components in Czech, Croatian, Serbian and Bulgarian Phraseology]. In M. Dobríková (Eds.), Frazeologické štúdie VI – Hudobné motívy vo frazeológii (pp. 168–179). Bratislava: Univerzita Komenského v Bratislave. Dostupno na: https://dropdoc.ru/doc/274640/frazeologick%C3%A9-%C5%A1t%C3%BAdie-vi--- filozofick%C3%A1-fakulta-uk

Крњаић, Ј. (2020). Бранко Матић, свирач на традиционалним дувачким инструментима из Тршића [Branko Matić, Player On Folk Wind Instruments from Tršić]. Млади и србистика 2 (Зборник радова полазника НОКЦ „Вук Караџић у Тршићуˮ), 357– 368.

Krstić, S. (2009). Istraživanje uticaja promene vrste materijala na frekvencijski spektar muzičkih instrumenta [Research of Material Changing Influence on Frequency Spectrum of Musical Instruments]. (Doktorska disertacija). Zrenjanin: Univerzitet u Novom Sadu, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupinˮ. Dostupno na: https://core.ac.uk/download/pdf/232939222.pdf

Kovačević, B. i Bašić, M. (2012). Crikvenički poredbeni frazemi i njihovi ekvivalenti u hrvatskome jezičnom standardu [Comparative idioms in the Croatian Čakavian vernacular of Crikvenica (and their equivalents in the Croatian standard language)]. Rasprave Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje, 38/2, 357–384.

Lakoff, G. & Johnson, M. (2003). Metaphors We Live By. Chicago and London: University of Chicago Press. Dostupno na: https://nyshalong.com/public/archive/20150131/20150131_ref.pdf

Марјановић, З. (2012). Дипле Чаворове: прилог проучавању инструменталне традиције залеђа Црногорског приморја [Čavor’s Diple: Contribution to the research of instrumental musical tradition of the Montenegro Hinterland and Littoral regions]. U A. Burić (Ur.), Tragom crnogorske muzičke baštine [Tracing the Musical Heritage of Montenegro], Naučni skupovi knjiga 111, Odeljenje umjetnosti, knjiga 38 (str. 53– 61). Podgorica: Crnogorska akademija nauka i umjetnosti. Dostupno na: https://canupub.me/knjiga/tragom-crnogorske-muzicke-bastine/

Марковић З. (1987). Народни музички инструменти [Folk Instruments]. Београд: Етнографски музеј у Београду.

Маслова, В. А. (2001). Лингвокультурология: учебное пособие для студентов высших учебных заведений [Linguoculturology: A Handbook for University Students]. Москва: Издательский центр „Академияˮ. Доступно на: https://www.gumer.info/bibliotek_Buks/Linguist/maslova/index.php

Мијушковић, С. (1988). Предговор [Preface]. У: Љетопис попа Дукљанина [Chronicle of the Priest of Dioclea](стр. 9–104). Београд: Просвета/Српска књижевна задруга.

Младеновић, О. (1973). Коло код Јужних Словена [The „Koloˮ Dance of the South Slavs]. Београд: Српска академија наука и уметности/Етнографски институт.

Мршевић-Радовић, Д. (2008). Фразеологија и национална култура [Phraseology and National Culture]. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.

Пејовић, Р. (1984). Представе музичких инструмената у средњoвековној Србији [Musical Instruments in Medieval Serbia]. Београд: Српска академија наука и уметности/Музиколошки институт.

Pejović, R. (1989). Balkanski narodni instrumenti [Balkan Folk Musical Instruments]. Musicological Annual, XXV, 81– 93.

Петровић, С. (2006). Срп. дијал. Кавал 'каналић између оџака са расадом поврћа' – порекло и балканске паралеле [Serb Dial. Kaval ’Canal Between Seedlings in The Garden’ – Origin and Balkan Paralleles]. Годишњак за српски језик и књижевност, XX(8), Филозофски факултет у Нишу, 345–350.

Радисављевић, В. (2011). Гајде у традиционалној култури Срба [Bagpipes in the Traditional Culture of the Serbs]. Караџић: часопис за историју, етнологију, археологију и уметност, бр. 3, 63–77.

Ресановић, М. (2020). Музички укус и симболичко разграничавање у друштву Србије [Musical Taste and Symbolic Boundary-Work in Serbian Society]. Теме, XLIV(4), 1163–1181.

Савић, Р. (1986). Музички домет средњевековне Србије [Тhe Musical Achievement of Medieval Serbia]. Теолошки погледи, XIX(1–2), 73–104.

Стакић, М. (2020). Семантика фразеологизама са зоонимском компонентом у савременом српском језику [Semantics of Phraseological Units Containing Animal Lexemes in Modern-day Serbian]. У Г. Јашовић, Б. Дилпарић и Ј. Бајовић (Ур.), Наука без граница III: 2 Језик и језици [Science Beyond Boundaries II: 2. Language and Languages] (стр. 111–122). Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Степанов, С. и Николић, М. (2013). Фразеологизми као средство изражавања семантичке категорије степена у српском језику [Idioms (Idiomatic Expressions) as an Instrument of Expressing The Semantic Category of Degree in The Serbian Language]. У В. Половина, Ј. Вучо (Ур.), Савремени токови у лингвистичким истраживањима, едиција Филолошка истраживања данас, том III, књига 1 (стр. 233–248). Београд: Филолошки факултет. Доступно на: https://www.researchgate.net/publication/332245911_Frazeologizmi_kao_sredstavo_i zrazavana_semanticke_kategorije_stepena_u_srpskom_jeziku

Svítková, M. (2014). Motivačné faktory vzniku slovenských a chorvátskych frazém s komponentmi zvon (zvonec): zvono [Motivation Factors in the Formation of Slovak and Croatian Phrasemes Contaning the Components zvon (zvonec): zvono (bell)]. In M. Dobríková (Eds.), Frazeologické štúdie VI – Hudobné motívy vo frazeológii (pp. 284–294). Bratislava: Univerzita Komenského v Bratislave. Dostupno na: https://dropdoc.ru/doc/274640/frazeologick%C3%A9-%C5%A1t%C3%BAdie-vi--- filozofick%C3%A1-fakulta-uk

Шишић, Ф. (ур.) (1928). Летопис Попа Дукљанина [Chronicle of the Priest of Dioclea]. Београд/Загреб: Српска краљевска академија / Заклада тискаре Народних новина.

Штрбац, Г. (2018). Фразеологија о човеку и човек о фразеологији [Phraseology on Man and Man on Phraseology]. Нови Сад: Филозофски факултет.

Штрбац, Г. (2019). Лингвокултуролошки статус лексеме камен [Linguoculturological Status of The Lexeme Stone]. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, XLIV(1), 285–300.

Вребалов, Г. (2012). Фразеологизми с назива јестивог биља [Phraseologisms With the Names of Edible Plants]. Прилози проучавању језика, бр. 43, 75–92.

Закић, М. и Јовановић, Ј. (2013). Ликовни, етнографски и литерарни извори о инструменту кавалу на територији Србије и Македоније [Sources in Medieval Paintings, Ethnographic and Literary Sources About The Instrument Kaval in Serbia and Macedonia]. Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 49, 9– 22.

SOURCES

Библија – Свето писмо Старог и Новог завета [Bible – The Old and New Testament] (2007). Ваљево: Глас цркве.

GESTA Regum Sclavorum [T. 1, Критичко издање и превод] (прир. и пр. Д. Кунчер) (2009). Београд / Никшић: Историјски институт / Манастир Острог.

Оташевић, Ђ. (2012). Фразеолошки речник српског језика [Phraseological Dictionary of the Serbian Language]. Нови Сад: Прометеј.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књига V [Dictionary of the Serbo- Croatian Literary and Vernacular Language, Volume 5] (1968). Београд: Српска академија наука и уметности/ Институт за српскохрватски језик.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књига XI [Dictionary of the Serbo-Croatian Literary and Vernacular Language, Volume 11] (1981). Београд: Српска академија наука и уметности/ Институт за српскохрватски језик.

Речник српскохрватскога књижевног језика, књига трећа [Dictionary of the Serbo- Croatian Literary Language, Volume 3] (1969). Нови Сад / Загреб: Матица српска / Матица хрватска.

Skok, P. (1971). Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, knjiga prva, A – J [Etymological Dictionary of the Croatian and the Serbian Language, Volume 1, A – J]. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.

Стефановић Караџић, В. (1818). Српски рјечник: истолкован њемачким и латинским ријечима [Serbian Dictionary, paralleled with German and Latin words]. Беч: Штампарија Јерменског манастира. Доступно на: http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/1216

Вујанић, М., Гортан-Премк, Д., Дешић, М., Драгићевић, Р., Николић, М., Ного, Љ., Павковић, В., Рамић, Н., Стијовић, Р., Радовић-Тешић, М. и Фекете, Е. (2011). Речник српскога језика, измењено и поправљено издање [Dictionary of the Serbian Language, a new edition, corrected and amended]. Нови Сад: Матица српска.




DOI: https://doi.org/10.22190/TEME210422003S

Refbacks

  • There are currently no refbacks.


© University of Niš, Serbia
Creative Commons licence CC BY-NC-ND
Print ISSN: 0353-7919
Online ISSN: 1820-7804