BUSINESS RISK MANAGEMENT IN HEALTH CARE ORGANIZATIONS FINANCED FROM THE BUDGET/УПРАВЉАЊЕ РИЗИКОМ ПОСЛОВАЊА ЗДРАВСТВЕНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ЧИЈЕ СЕ ПОСЛОВАЊЕ ФИНАНСИРА ИЗ БУЏЕТСКИХ СРЕДСТАВА

Blagoje Novićević, Natalija Borović

DOI Number
-
First page
87
Last page
102

Abstract


In contemporary business conditions, where health care organizations operate as a part of the public sector, the management of these entities needs to be concentrated specifically and to a greater extent on the risk management policy, as a way of a deliberate, timely and responsible response to the possible dangers and challenges, in order to execute the entrusted public authority and satisfy the general interest. Risk management includes identification, monitoring and control of the potential dangers that could adversely affect the stability (continuity) of public functioning and/or the efficient realization of the targeted function of a health care organization, as well as the adoption of alternative solutions that would help avoid or neutralize their adverse impact. The dominance of the non-profit compared to the profit goals of business operations, where the priorities lie within the stability of the business activity, responsible and rational use of limited (and usually scarce) public funds, as well as the efficient satisfaction of public needs in the field of health care, clearly indicates that risk management in health care organizations requires a different orientation compared to the market-oriented business entities. In other words, the risk management in health care organizations requires a significantly changed way of defining, interpreting and measuring the risk factors, as well as changed ways and possibilities, that is, restrictions related to responding to the selected factors and/or characteristics of risk. If one adds to this the specificity of the output in health care, in terms of its importance, immeasurability, ways of manifestation, consequences that may arise, etc., risk management becomes a very complex problem, because in addition to achieving their own goals, health care organizations must carry out the activities of public interest, entrusted to them by the state.

Key words: health care organization, business risk, public interest, performance measures.

 

У условима савременог пословања, у којима као део јавног сектора послују и здравствене организације, све више се јавља потреба менаџмента ових ентитета да се посебно усредсреде на политику управљања ризиком као начином осмишље- ног, благовременог и одговорног реаговања на евентуалне опасности и изазове ради извршења поверених јавних овлашћења и задовољења општих интереса. Управљање ризиком подразумева идентификовање, праћење и контролу испоља- вања дејства потенцијалних опасности које могу негативно утицати на стабилност (континуитет) јавног деловања и/или ефикасну реализацију циљне функције здравствене организације, као и на усвајање алтернативних решења којим ће се избећи или неутралисати њихов неповољан утицај. Доминантност непрофитних, у односу на профитне циљеве пословања, где су приоритети стабилност по- словног деловања, одговорна и рационална потрошња ограничених (по правилу увек недовољних јавних средстава), као и ефикасно задовољење јавних потреба из области здравља, јасно указује да управљање ризиком здравствених ентитета захтева другачију оријентацију у односу на тржишно оријентисане ентитете. Другим речима, управљање ризиком здравствених организација захтева битно измењен начин дефинисања, тумачења и мерења фактора ризика, као и промену начина и могућности, односно ограничења реаговања на изабране факторе и/или обележја ризичности. Дода ли се томе специфичност учинка у здравству, у сми- слу његовог значаја, немерљивости, начина испољавања, последица које могу настати и сл., управљање ризиком остварења учинака постаје врло комплексан проблем јер треба остварити циљеве не само здравствених организација већ и извршити активност од јавног интереса које јој је поверила држава.

Кључне речи: здравствена организација, ризик пословања, јавни интерес, управљање ризиком, мере перформанси.


Keywords

health care organization, business risk, public interest, performance measures.

Full Text:

PDF (Cрпски)

References


Bohmer R. J. (2009). Designing Care: Aligning the Nature and Management of Health Care. Harvard Business School, Boston.

Боровић Н., Обрадовић Т. (2011). Унапређење успеха у здравству применом мера активне политике здравствене установе.[Improvement of Success in the Health Department by Applying the Measures of Active Policy of a Health Institution] Индустрија бр. 3, Економски институт, стр. 139–152.

Gapenski L. C. (2004). Healthcare Finance – An Introduction to Accounting and Financial Management, Health Administration Press, pp. 287–296.

John Willey & Sons. (2003). Enterprise Risk Management. New Jersey.

Министарство здравља, Стратегија за стално унапређење квалитета здравствене заштите и безбедности пацијената [Strategy for Constant Improvement of the Quality of Health Protection and Patient Security]. (2009).

Moseley G. B. (2008). Managing Health Care Business Strategy. USA.

Department of health and Human Services. National Strategy for Quality

Improvement in Healt Care (2011).

Новићевић Б.,Ђорђевић М., Хаџи Ђорђевић И. (2010). Повезивање стратешког и оперативног менаџмента. [Connecting Strategic and Operational Management] Рачуноводство, бр.7-8, стр. 37–42.

Новићевић Б., Стевановић Т. (2010). Мерење и праћење перформанси пословних процеса [Measuring and Following the Performance of Business Processes]. Рачуноводство, бр. 3-4, стр. 46–54.

Новићевић Б.(2014). Business processes and risk factors, Теме 4/2014, pp. 1507–1521.

Новићевић Б., Милојевић Р. (2015). Интегрисање управљања перформансама и управљања ризиком у јединствен систем контроле пословања предузећа [Integration of Performance Management and Risk Management into a Unique System of a Business]. Универзитет у Нишу: Економски факултет.

John Wiley and son INC, Olsen M. D.,West J. J. Yick Tse E.C. (2008). Strategic Management in the Hospitality Industry. Canada.

Правилник о заједничким критеријумима и стандардима за успостављање, функционисање и извештавање о систему финансијског управљања и контроле у јавном сектору, „Службени гласник РС”. Бр. 99 (2011) и 106 (2013).

Project Companion Business Project Management, (2009)

See: Methods and Tools for Strategy Implementation, 2009. or

http://www.projectcompanion.com/Download/40/docs/StrategyExample.pdf

Ранковић Ј. (2005). Теорија биланса [Balance Theory], Београд: Економски факултет.

Institute for Strategy and Competitiveness. Redefining Health Care. Harvard Business School (2012). Institute for Healthcare Improvement. Value in Health Care: Current State and Future Directions, American Collage of Physician Executives (2011).


Refbacks

  • There are currently no refbacks.


© University of Niš, Serbia
Creative Commons licence CC BY-NC-ND
Print ISSN: 0353-7919
Online ISSN: 1820-7804